Слика „Берачице“ Саве Шумановића једно је од његових најпознатијих и највољенијих дела.
На овом платну уметник приказује жене из села, које у мирном ритму свакодневног живота беру плодове у пространом пољу.
Њихови покрети су једноставни, али складни. Оне одишу спокојем, снагу им даје земља, а лица су им окренута раду.

Шумановић користи боје које уносе топлину и живот у призор. Светлост сунца пада на фигуре и полако се разлива по платну. Тако се ствара осећај да је природа истовремено и позорница и учесник у људском раду.
Ликови жена, иако једноставно обучени, делују достојанствено. Њихов рад није приказан као тежак терет, већ као природни део живота.

У овом делу се види Шумановићево искуство из Париза и додир са модерним сликарским правцима. Ипак, његов израз остаје дубоко везан за родни крај.
Он не слика само сцене, већ слика и осећања. Својим потезима спаја реализам и експресионизам. Боје су пуне, композиција је уравнотежена, а цео призор одише миром.

„Берачице“ нису само слике жена на пољу. Оне су симбол упорности, заједништва и повезаности човека са природом. У њиховим покретима види се снага традиције и вечни ритам села.
Шумановић не идеализује, али ни не приказује грубу стварност. Он проналази равнотежу између реалног живота и уметничког уздизања. Тако свакодневни призор претвара у универзални мотив.

Данас се „Берачице“ посматрају као право благо српске модерне уметности. Оне су поетски запис о људима, времену и простору.
Платно нас подсећа да су рад, заједништво и веза са природом основ људског постојања.

Када станемо пред ову слику, осећамо и мир, и тишину, и достојанство обичног живота.
„Берачице“ су остале трајно сведочанство уметниковог дара да од свакодневног призора створи безвременско дело, разумљиво и блиско свакоме ко га посматра.