Рођен 1963. у Јагодини, Србија. Сликао је од 1992. Живео у Београду и Јагодини.

Излагао самостално почев од 1994. године у земљи и иностранству, као и на значајним међународним изложбама у свету ( Париз, Братислава, Будимпешта,Требње…). Прва самостална изложба, под називом “Шамар грађанском укусу”, проглашена је изложбом недеље и месеца у Београду, јануара 1994. Био је члан УЛУС-а од 1994.

Добитник је многобројних награда и признања:

– 1992. Награда Октобарског салона, КЛУС-а;

– 1994. Најбоља изложба недеље и месеца, УЛУС, Београд;

– 1996. Прва награда КЛУЈ-а, Завичајни музеј, Јагодина;

– 2003. Посебно признање за изложена дела, 11. Бијенале МНМУ, Јагодина;

– 2005. Посебно признање за изложена дела, 12. Бијенале МНМУ, Јагодина;

– 2007. Кристална призма, годишња награда за културу, уметност, науку и просвету, КПЗ Јагодина;

– Велика награда за изложена дела, 13.бијенале МНМУ, Јагодина.

Његово сликарство сажима осећање немоћи одраслог човека и дечјег осећања свемоћи. Као један од најзначајнијих представника тзв. Арт брута Барбериен, како нам и његов псеудоним открива је метафора протеста снажног индивидуалног духа,бунта против клаустрофобичних друштвених норми и лажног морала, што му је и покретачки мотив.

Поред сликања без цензуре мисли, уметник тенденциозно даје бизарне називе својим делима, алудирајући на антилитерарни дух својих дела.

Његов опус чини више циклуса, тематски опредељених: Били једном једни Срби, Шамар грађанском укусу, Записи из санаторијума Gabers house, Творза дејз, Од сумрака до свитања, Мостарина.

Са својом инфантилном вољом за моћи над околином, својом знатижељом, која покушава да промени свет око себе, експресивно, интригантим колористичким и линераним оркестрацијама, он нас широким и енергичним потезима четке, уводи директно у своје дело, у своје тренутно стање својих унутрашњих сукоба, сирово и интензивно. Свих својих немира, фрустрација Барбариен се ослобађао – сликајући. Чупао би из своје утробе све немани својих животних понора избацујући их на платно “рој”. Читав његов опус, обрис душе у канџама животног апсурда, стваран је, у релативно кратком временском периоду, готово у једном даху, у мукама, у тренутку, експресивно. Поред сликарства успешно се бавио и поезијом и уметничком фотографијом.