{"id":13282,"date":"2024-11-13T14:58:10","date_gmt":"2024-11-13T13:58:10","guid":{"rendered":"https:\/\/mnmu.rs\/?p=13282"},"modified":"2024-11-22T21:46:28","modified_gmt":"2024-11-22T20:46:28","slug":"obm-6","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/","title":{"rendered":"OBM 6"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

BERTOLT BREHT<\/strong><\/p>

Beograd, Nemanjina ulica 3 \/ Jugoslavija\u00a0<\/p>

14. februar 1956.<\/p>

\u00a0<\/p>

Veoma po\u0161tovani i dragi Berte Brehte,<\/p>

Ovo je stari razgovor koji odavno vodimo. On se uglavnom raspr\u0161avao u mislima i nadama o skora\u0161njem ponovnom vi\u0111enju. Povremeno sam, umesto da pi\u0161em vama, pisao o vama, primera radi uvodni \u010dlanak u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201c u kome sam jugoslovenske \u010ditaoce informisao o pesniku koji, verujem, zna da iska\u017ee su\u0161tinu ovog vremena i koji je i meni samom blizak. \u010cesto sam razgovarao sa Stevkom Lazovi\u0107 o tome koliko bismo se radovali susretu sa vama, a po\u0161to je ona danas popodne kod mene u gostima, odlu\u010dili smo da vam po\u0161aljemo moj \u010dlanak posve\u0107en vama i va\u0161em radu, moj poslednji rad \u201eNevidljiva kapija\u201c, kao i na\u0161e pozdrave. Po\u010detkom maja bi\u0107u u Berlinu, pozvali su me Beher i Udru\u017eenje knji\u017eevnika. Veoma mi je va\u017eno da tom prilikom, posle mnogo godina, ponovo vidim Brehtove komade na nema\u010dkom jeziku i na nema\u010dkim pozornicama, ali pre svega da vidim samog Brehta. Napisah upravo \u201ena nema\u010dkom jeziku\u201c, zaboravljaju\u0107i da sam pre oko dve godine u \u0160tutgartu gledao gostovanje Frankfurtskog pozori\u0161ta i do\u017eiveo \u201eDobrog \u010doveka iz Se\u010duana\u201c. Taj komad se ve\u0107 dugo izvodi u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu – u pozori\u0161tu mladih. Publika ga je veoma dobro prihvatila, ba\u0161 kao i kritika, iako predstava nije sasvim u brehtovskom duhu, uprkos dirljivim naporima glumaca. \u010citao sam va\u0161e komade i slu\u0161ao va\u0161e misli, kada biste – \u0161to se retko de\u0161avalo – uzimali re\u010d, i naj\u010de\u0161\u0107e sam pritom imao utisak da bih i ja rekao isto, samo kad bih umeo.<\/p>

Odluku da vam ovom prilikom po\u0161aljemo nekoliko redova doneli smo spontano, pa \u0107u sad prepustiti re\u010d Stevki Lazovi\u0107, da i ona ka\u017ee par re\u010di.<\/p>

Va\u0161<\/p>

O. Bihalji-Merin<\/p>

\u00a0<\/p>

Dragi, po\u0161tovani Berte Brehte,<\/p>

Otkada sam u Beogradu, u mislima vam \u010desto pi\u0161em pisma. Volela bih da sam mogla da vas posetim u Berlinu i da sa vama porazgovaram o raznim temama. U leto 1951. u Salcburgu sam pitala Kaspara Neera da mi da Va\u0161u adresu. \u2026 napisala sam tu, ali ne verujem da je to pismo stiglo do vas. Pisala sam vam o dobrim prevodima va\u0161ih pesama iz Svendborga koje je emitovao Radio Beograd.<\/p>

Tada sam pisala i Rut Berlau, jer se njome veoma \u010desto bavim. Sada mi je D\u017eejms Kris – prijatelj Petera Haksa – preneo va\u0161e pozdrave, \u0161to me je veoma obradovalo.<\/p>

Na\u017ealost, nemam posebno dobrih vesti o sebi. Suprug mi je preminuo u jesen 1951, a Mile se o\u017eenio marta pro\u0161le godine, ne ba\u0161 sre\u0107no.<\/p>

Mnogo srda\u010dnih pozdrava Heleni Vajgel, Rut Berlau, Peteru Haksu, a pre svega Vama.<\/p>

Od Va\u0161e<\/p>

Stevke Lazovi\u0107<\/p>

\u00a0<\/p>

EMIL NOLDE<\/strong><\/p>

Zebil, kod Nojkirhena (\u0160lezvig)\u00a0<\/p>

29.7. 1938.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Tene,<\/p>

Pisali ste mi 14. 4, ali sam zaboravio da vam odgovorim usled bolesti i drugih pote\u0161ko\u0107a. Sada mi je va\u0161e pismo kona\u010dno do\u0161lo u ruke, pa bih najljubaznije \u017eeleo da vas pitam da li je doti\u010dna knjiga ve\u0107 zavr\u0161ena i da li je prekasno da ispunim va\u0161u \u017eelju? Ukoliko je tako, najiskrenije vas molim da mi oprostite.<\/p>

Va\u0161<\/p>

Emil Nolde<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

GINTER GRAS<\/strong><\/p>

\u00a0<\/p>

Herrn G\u00fcnter Grass
D 2110 Wievalssleet\u00a0
Schulstra\u00dfe<\/p>

\u00a0<\/p>

17. VI 1985.<\/span><\/p>

Veoma po\u0161tovani i dragi Gintere Grase,<\/p>

Bolest me je spre\u010dila da vam ranije ka\u017eem koliko mi se va\u017enim \u010dine duh i snaga va\u0161eg usmenog eseja \u201eDar slobode\u201c. Nikada ranije niko nije izgovorio ni\u0161ta sli\u010dno o toj temi. Bio sam duboko dirnut, i premda sam jo\u0161 od rane mladosti aktivan socijalista i poznajem mnogo toga \u0161to je re\u010deno u pisanoj i u smenoj formi, kod sada sam kod vas po prvi put \u010duo jasno i duboko formulisan odgovor na to pitanje koje sam nesvesno i sam ose\u0107ao. Pomogli ste mi da u samome sebi osvetlim odre\u0111ene probleme. Posebno kada govorite o umetnosti i o opasnostima navodne modernosti, koja bi mogla da \u201esklizne u neobaveznost\u201c. Pritom ste se dotakli procesa rastakanja apstraktne umetnosti, \u010diju su magiju mnogi od nas svojevremeno pozdravili s mnogo nade. Ja sam tada imao dvadeset godina, tek \u0161to sam stigao iz Beograda u Berlin, i potpuno me je obuzela \u010darolija u salama \u201eOluje\u201c. I sam sam odobravao raznorodnost tog neophodnog pro\u0161irenja i otvaranja izra\u017eajnih formi likovne umetnosti, ne doku\u010duju\u0107i sasvim opasnosti zamagljivanja problema \u010dove\u010danstva i dru\u0161tva.<\/p>

Sada imam 82 godine i jo\u0161 uvek sam aktivan. Kada se osvrnem na svoj \u017eivot, pred o\u010dima mi je \u010ditavo stole\u0107e, i ne vidim da je iko u njemu formulisao tako znala\u010dku i hrabru sintezu umetnosti i politike kao \u0161to je to vama po\u0161lo za rukom.<\/p>

Po\u0161to sam u poznom dobu, tako da bi svako pismo moglo biti poslednje, odlu\u010dio sam da ka\u017eem ne\u0161to \u0161to se prema merilima lepog pona\u0161anja izgovara samo sa velikom uzdr\u017eano\u0161\u0107u ili se, jo\u0161 bolje, potpuno zadr\u017eava za sebe. Me\u0111u delima na nema\u010dkom jeziku koja se smatraju uzornim nijedno ne nadma\u0161uje zna\u010daj va\u0161eg bogatog i raznovrsnog stvarala\u0161tva u formi romana, eseja i svakodnevnog delovanja. Sigurno ste se pritom suo\u010dili i sa pojedinim izlivima ogor\u010denosti, pretnjama i opasnostima, budu\u0107i da ste izrekli najhrabrije misli, koje nijednom centru mo\u0107i ne prijaju, jer proizilaze iz same savesti. I upravo bih na tome \u017eeleo da vam se zahvalim iz svoje daleke blizine.<\/p>

O. Bihalji-Merin<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

GINTER ANDERS<\/strong><\/p>

G\u00fcnther Anders (Stern)
Prinz Eugenstra\u00dfe 14
Wien IV<\/p>

\u00a0<\/p>

10.6. 1955.<\/p>

Dragi Petere Merine \u2013 ukoliko si to ti: upravo sam video oglas o \u201emaloj zemlji izme\u0111u dva sveta\u201d u nekom \u010dasopisu; tvoja identi\u010dnost sa osobom od pre 20 godina (kafe u podrumu kod Crkve Sen \u017dermen) \u010dini mi se vrlo verovatnom. \u0160to se ti\u010de mog identiteta: zajedno smo razmatrali probleme knji\u017eevnosti, npr. Brehta.<\/p>

Molim te, javi mi da li si to zaista ti. Naime, ukoliko jesi, uskoro \u0107emo se ponovo videti, jer je moj rad protiv pomodarskog veli\u010danja Kafke iza\u0161ao i kod vas, u Hrvatskoj; to zna\u010di da imam novac u va\u0161oj zemlji, i nadam se da \u0107u ga u va\u0161oj zemlji i potro\u0161iti.<\/p>

Ovo je prvi poku\u0161aj ispitivanja terena. Prakti\u010dno je nemogu\u0107e u pismu izvestiti o svemu \u0161to se dogodilo u poslednjih 20 godina. Ali radujem se \u0161to vidim, ili \u0161to bar mogu da pretpostavim (pod uslovom da si to ti), da si pre\u017eiveo vreme za koje je izgledalo da ne mo\u017ee ni do\u0107i. A verovatno i tvoji; jer i Lize se svojevremeno tako zvala?<\/p>

U o\u010dekivanju potvrde tvog identiteta,\u00a0 srda\u010dno te pozdravljam.<\/p>

Ginter<\/p>

\u00a0<\/p>

13.2.1957.<\/p>

Dragi Bihalji-Merine,<\/p>

Neizmerno mi je \u017eao. Pisali ste mi pre 7 nedelja. A ja, delom iscrpljen poslom, a delom ve\u0107 uvu\u010den u nove poslove, propustio sam da vam omdah odgovorim.<\/p>

U me\u0111uvremenu, predao sam izdava\u010du rukopis \u201enovog\u201c romana \u2013 iako bih mo\u017eda trebalo da ka\u017eem da je to zapravo zbirka eseja o raznim temama. Na kraju, ve\u0107ina stranica govori o tome kako mi u starosti poku\u0161avamo da opravdamo sopstveni \u017eivot, a da pritom ne \u017ertvujemo dublje vrednosti.<\/p>

Puno pozdrava, uz izvinjenja zbog zaka\u0161njenja,\u00a0<\/p>

va\u0161 Ginter.<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

3.XII 1977.<\/p>

\u00a0<\/p>

Dragi prijatelju Anderse,<\/p>

Zapravo, svi bi trebalo tako da se zovemo!\u00b9\u00a0Liza bi mogla intenzivnije da ti pi\u0161e, jer je imala vremena da pro\u010dita tvoju knjigu i da joj se potpuno posveti. Ja te, me\u0111utim, \u010ditam u no\u0107nim \u010dasovima, i to uvek sa velikim zadovoljstvom. \u201eZastarelost \u010doveka\u201c, knjiga koja ve\u0107 godinama boravi u mojoj blizini, sada je dobila dru\u0161tvo u vidu drugih knjiga koje si mi dao.<\/p>

Jo\u0161 uvek te tra\u017eim u zamagljenoj svetlosti Kafea Mefisto. Gledam kroz kru\u017ena vrata u zadimljena popodneva, i u ogledalu sa zlatnim ramom, koje se u me\u0111uvremenu zamutilo, tra\u017eim tvoje lice iz onog vremena.<\/p>

Razgovor o Evropi bio je neophodan da bih ponovo \u010duo zvuk pariskog glasa. To je va\u017ean rezultat ovog putovanja u Be\u010d! Ponekad pri\u017eeljkujem razgovor sa punom o\u0161trinom misli, izvedenih do kraja, ali nemam takvog sagovornika. Mi smo se ponovo videli, ali nismo imali vremena za takav razgovor. Da li \u0107emo mo\u0107i to da nadoknadimo? Veoma bih voleo da nam se pru\u017ei takva prilika.<\/p>

\u0160to se ti\u010de kraja umetnosti \u2013 da li mo\u017ee\u0161 imati blisku vezu sa tim, ne znam. To je stanica na putu preispitivanja, ali ne poslednja.<\/p>

Prijateljski pozdrav.<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

POL KLE<\/strong><\/p>

Cirih, 22. april 1938.<\/p>

\u00a0<\/p>

Herrn Professor
Paul Klee
Kistlerweg 6
Elfenau-Bern<\/p>

\u00a0<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Klee,<\/p>

Zadovoljstvo mi je da odgovorim na va\u0161 upit: moja knjiga izlazi pod naslovom \u201eModern German Art\u201c, kod izdava\u010dke ku\u0107e Penguin u Londonu, na engleskom jeziku. U toj knjizi zastupljeni su svi umetnici koji su stvarala\u010dki delovali od impresionizma, preko Mosta, Plavog jaha\u010da, Bauhausa, pa sve do sada\u0161njeg trenutka. Najintenzivnije su obra\u0111eni Korint, Franc Mark, Paul Klee, Kandinski, Koko\u0161ka, kao predstavnici razli\u010ditih umetni\u010dkih tendencija koje su meni li\u010dno osobito zna\u010dajne.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Klee, nadam se da vam ova informacija razja\u0161njava moje namere i bi\u0107e mi drago da vam po\u0161aljem prvi primerak knjige, koja \u0107e iza\u0107i iz \u0161tampe u junu.<\/p>

Veoma bih se radovao kada bih za nekoliko dana dobio va\u0161u saglasnost za reprodukcije, a jo\u0161 bolje va\u0161e predloge, budu\u0107i da knjiga uskoro odlazi u \u0161tampu. Bila bi velika \u0161teta kada bi odlaganje dovelo do toga da poglavlje posve\u0107eno va\u0161em delu ne bude ilustrovano reprodukcijama. Zbog toga se nadam da \u0107u uskoro dobiti va\u0161 pozitivan odgovor.<\/p>

S po\u0161tovanjem vas pozdravlja
va\u0161\u00a0<\/p>

Peter Tene
Sandstra\u00dfe 3\u00a0
Z\u00fcrich 3
(Sve pisano rukom.)<\/p>

\u00a0<\/p>

Bern, 25. april 1938.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Tene,<\/p>

U vezi sa va\u0161im pismom od 22. aprila, \u017eelim da vam saop\u0161tim da imate moju saglasnost za reprodukcije 2 do 3 lista iz va\u0161e knjige koja \u0107e uskoro iza\u0107i.<\/p>

Moje nedoumice su se ticale toga\u2026 (dalje ne\u010ditko).<\/p>

Srda\u010dan pozdrav,\u00a0<\/p>

za P. Klea<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

ANA ZEGERS<\/strong><\/p>

Savez pisaca Nema\u010dke\u00a0<\/p>

Predsedni\u0161tvo<\/p>

\u00a0<\/p>

Berlin, 24. 11. 1955.<\/p>

\u00a0<\/p>

Gospodin\u00a0
Oto Bihalji\u00a0
Beograd\u00a0
Knez Mihailova 19<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine kolega!<\/p>

Od 10. do 14. januara 1956. u demokratskom sektoru Berlina Savez pisaca Nema\u010dke organizuje IV Nema\u010dki kongres pisaca.<\/p>

Na tom zna\u010dajnom skupu, na kome \u0107e se razmatrati pitanja odgovornosti pisca prema njegovoj naciji i prema \u010dove\u010danstvu, u\u010destvova\u0107e predstavnici knji\u017eevnosti razli\u010ditih zemalja.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine kolega, imam zadovoljstvo da vas zamolim da svojim prisustvom uveli\u010date na\u0161 kongres. Veoma bismo se radovali ukoliko biste prihvatili da budete me\u0111u na\u0161im gostima.<\/p>

(Pe\u010dat: Savez pisaca Nema\u010dke \u2013 DSV, Predsedni\u0161tvo)<\/p>

Predsednik Saveza pisaca Nema\u010dke\u00a0<\/p>

(Svojeru\u010dni potpis: Ana Zegers)<\/p>

Ana Zeger<\/p>

\u00a0<\/p>

P.S. Bila bih vam izuzetno zahvalna ukoliko biste mi do 10. decembra dostavili va\u0161 odgovor, kako bih vam pravovremeno mogla staviti na raspolaganje sve informacije tehni\u010dke prirode. Podrazumeva se da bismo mi preuzeli sve tro\u0161kove va\u0161eg puta i sme\u0161taja.<\/p>

O. Bihalji-Merin
Beograd
Nemanjina ulica 3<\/p>

10.XII 1955.<\/p>

\u00a0<\/p>

Draga i dobra prijateljice Ana Zegers,<\/p>

Zadovoljstvo mi je da posle dugog niza godina vidim tvoj autenti\u010dni potpis ispod nekog pisma \u2013 premda me zvani\u010dna forma poziva navodi na to da li se zaista se\u0107a\u0161 onoga kome pi\u0161e\u0161.<\/p>

Obe\u0107ao sam Johanesu, kao i Edvardu Klaudijusu, da \u0107u do\u0107i kod vas \u010dim mi to ovda\u0161nji poslovi dozvole, kako bismo nastavili na\u0161e ranije razgovore, koje smo svojevremeno morali da prekinemo, ali i da vas ponovo vidim, ba\u0161 kao i grad u kome smo zajedno \u017eiveli i radili.<\/p>

Tokom svih ovih godina pratio sam tvoj rad, koliko god je to bilo mogu\u0107e. Pro\u010ditao sam neke od tvojih knjiga, jer sam ih oduvek voleo, a i danas ih volim. Osim \u201eSedmog krsta\u201c, koji je ovde iza\u0161ao jo\u0161 odavno, sada se prevodi i tvoja knjiga \u201eMrtvi zauvek ostaju mladi\u201c. (Nadam se da te je izdava\u010dka ku\u0107a izvestila o tome i da ima tvoju saglasnost za taj poduhvat.)<\/p>

O jednoj od tvojih pri\u010da iz \u201eIzleta mrtvih devojaka\u201c, koja je svojevremeno iza\u0161la u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201c, izrekao sam ne\u0161to od svoje bliskosti sa knji\u017eevnicom Anom Zegers.<\/p>

Liza i ja u martu moramo u Holandiju zbog serije predavanja, po\u0161to \u0107e tamo iza\u0107i moja knjiga o Jugoslaviji, u prevodu na holandski. Po\u0161to nisam u mogu\u0107nosti da za kratko vreme obavim dva velika putovanja i da toliko dugo budem van Beograda, morao bih se odre\u0107i dolaska u januaru, pogotovo \u0161to bih tada kod vas mogao ostati svega nekoliko dana. (Godi\u0161nja skup\u0161tina Saveza knji\u017eevnika Srbije, \u010diji sam potpredsednik, od mene zahteva da se uklju\u010dim u pripreme.)<\/p>

Mnogo je vremena pro\u0161lo od kada smo se poslednji put videli, mnogo toga se dogodilo. Tvoja deca su sigurno izrasla u zrele ljude sa vlastitim mislima i putevima. I na\u0161a \u0107erka, koje se mo\u017eda se\u0107a\u0161, sada je odrasla i nedavno je prevela na srpski Brehtovog \u201eDobrog \u010doveka iz Se\u010duana\u201c. Ju\u010de sam ti poslao svoju najnoviju knjigu \u201eO jugoslovenskoj plastici u XX veku\u201c, iako nisam siguran da li te zanimaju problemi likovne umetnosti, ali bi ti svi ostali moji tekstovi bili nepristupa\u010dni, jer su na srpskom jeziku.<\/p>

Istovremeno sa ovim pismom tebi, \u0161aljem i pismo Johanesu, s odgovorom da bih kod vas do\u0161ao na prole\u0107e, u maju, ukoliko vam to odgovara. Tada bih mogao da ostanem ne\u0161to du\u017ee, kao i da ne\u0161to napi\u0161em o va\u0161oj zemlji.<\/p>

Veoma mi je \u017eao \u0161to \u0107emo se videti kasnije nego \u0161to ste se nadali, ali zato ve\u0107 sada mislim o ljudima koje \u0107emo tamo sresti. Oni su sigurno, ba\u0161 kao i mi, u me\u0111uvremenu izmenjeni iskustvima i doga\u0111ajima, ali su nam, uprkos tome, bliski i dragi.<\/p>

Veoma srda\u010dno,\u00a0<\/p>

O. Biha<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

Berlin, 13. oktobar 1956.<\/p>

\u00a0<\/p>

Dragi Oto Bihalji,<\/p>

Pre skoro godinu dana poslao si mi lepu knjigu pod naslovom \u201eJugoslovenska kultura\u201d.<\/p>

Ali kada je ona stigla dovde, ja sam bila te\u0161ko bolesna. Posle toga sam jo\u0161 neko vreme morala da provedem po bolnicama i sanatorijumima. Onda sam otputovala na odmor. Zbog toga ti zahvaljujem tek sada. Mislim da ni\u0161ta ne bi bilo gluplje od toga da dugo \u0107utanje preraste u razlog da vi\u0161e ne pi\u0161emo jedno drugome. U pojedinim fazama \u017eivota ja sam vi\u0161e vremena provodila sa likovnim umetnicima nego sa piscima. To naro\u010dito va\u017ei za period koji sam provela u Meksiku, jer tamo smo \u017eiveli godinama, i to sa velikim zadovoljstvom. Sigurno zna\u0161 da su freske meksi\u010dkih slikara prerasle u veliki pokret, i to jo\u0161 pre mog dolaska tamo, i da se mogu porediti sa srednjovekovnim freskama ili sa renesansom. Sve ovo pi\u0161em kao odgovor na tvoje pismo, koje si mi poslao jo\u0161 pre godinu dana, i u kome me pita\u0161 da li me zanima likovna umetnost.<\/p>

Iz istog razloga, ne mogu i ne \u017eelim da sudim o tvojoj lepoj knjizi. Morala bih da znam neuporedivo vi\u0161e da bih se usudila na takav korak.<\/p>

Poslu sam se vratila tek relativno nedavno, i u velikom sam zaostatku. Zbog toga ne mogu da pi\u0161em onako detaljno kao \u0161to bih \u017eelela.<\/p>

U tom kontekstu te molim da mi da\u0161 neke smernice o raznovrsnosti i specifi\u010dnosti jugoslovenskih izdava\u010dkih ku\u0107a, o kojima gotovo ni\u0161ta ne znam. \u010cesto mi se obra\u0107aju izdava\u010di i novinari o kojima ja ne mogu da donesem nikakav sud. Mo\u017eda bi ti mogao da mi objasni\u0161 koje su va\u0161e najva\u017enije izdava\u010dke ku\u0107e i \u0161ta karakteri\u0161e njihov izdava\u010dki program.<\/p>

Na \u010demu ti radi\u0161? Kako si?<\/p>

Srda\u010dno te pozdravljam,<\/p>

(Svojeru\u010dni potpis: Ana Zegers)<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

TOMAS MAN<\/strong><\/p>

O. Bihalji-Merin
Beograd\u00a0
Nemanjina ulica 3\u00a0<\/p>

24. januar 1954.<\/p>

\u00a0<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Tomase Mane,<\/p>

Sigurno se jedva se\u0107ate kratke posete jednog majskog popodneva pro\u0161le godine. Za posetioca to je, me\u0111utim, bio vredan i nezaboravan poklon. Bio sam sre\u0107an da u neposrednom razgovoru \u010dujem va\u0161 glas, koji me je prethodno decenijama pratio u apstraktnom obliku prisne re\u010di.<\/p>

\u201eLota u Vajmaru\u201d i \u201e\u010carobni breg\u201d uskoro \u0107e biti objavljeni u Beogradu. Za \u201e\u010carobni breg\u201d sam napisao predgovor, da bih olak\u0161ao pristup \u010ditaocima koji nemaju mogu\u0107nost i sre\u0107u da va\u0161a dela \u010ditaju u originalu. Sada bih vas zamolio za jednu va\u0161u fotografiju \u2013 ako je ikako mogu\u0107e, potpisanu \u2013 da bih je stavio ispred teksta \u201e\u010carobnog brega\u201d. U slu\u010daju da vam to ne deluje isuvi\u0161e neskromno, uputio bih vam jo\u0161 jednu molbu: knji\u017eevni \u010dasopis Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije \u201eKnji\u017eevne novine\u201d objavi\u0107e prikaz va\u0161ih dela pre njihovog izlaska u prevodu na na\u0161 jezik. Bio bih izrazito sre\u0107an ukoliko bismo tim prikazima mogli da pridodamo nekoliko va\u0161ih pozdravnih re\u010di.<\/p>

Koristim priliku da vam po\u0161aljem i jedan \u010dlanak koji sam objavio u srpskom knji\u017eevnom \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201d, a koji je posve\u0107en va\u0161em delu. Od\u0161tampan je na jeziku i pismu koji su vam strani, ali vam ga ipak \u0161aljem, u \u017eelji da tako iska\u017eem svoje duboko po\u0161tovanje prema vama.<\/p>

Va\u0161<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

Thomas Mann\u00a0<\/p>

Taormina, Hotel San Domenico<\/p>

\u00a0<\/p>

12. februar 1954.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Bihalji-Merin,<\/p>

Hvala vam mnogo na ljubaznim redovima od 24. januara, koji su do mene stigli sa izvesnim zaka\u0161njenjem. Najiskrenije se radujem tome \u0161to \u010dujem da \u0107e \u201eLota u Vajmaru\u201d i \u201e\u010carobni breg\u201d uskoro iza\u0107i u Beogradu. Veoma me interesuje predgovor koji ste napisali za \u201e\u010carobni breg\u201d i nadam se da \u0107u dobiti priliku da ga pro\u010ditam na nema\u010dkom jeziku.<\/p>

Ja sam, kao \u0161to vidite, na putu, tako da na\u017ealost nemam kod sebe nijednu svoju fotografiju. Najbolje bi bilo da se obratite izdava\u010dkoj ku\u0107i S. Fischer Verlag<\/em>, Falkensteiner Stra\u00dfe 24<\/em>, Frankfurt am Main<\/em>, koja ima nekoliko izuzetno dobrih snimaka. \u010cini mi se da na fotografiji koja se objavljuje u knjizi te vrste potpis nije neophodan. Ali mo\u017eda se, primera radi, moj potpis ispod ovog pisma mo\u017ee nekako preneti na fotografiju.<\/p>

Zamolio bih vas da knji\u017eevnom \u010dasopisu Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije \u201eKnji\u017eevne novine\u201d prenesete slede\u0107e: Udru\u017eenju pisaca i \u201eKnji\u017eevnim novinama\u201d \u0161aljem srda\u010dne pozdrave i najlep\u0161e \u017eelje. Iskreno sam zahvalan na tome \u0161to moje knjige u va\u0161oj zemlji imaju prijatelje, i sre\u0107an sam \u0161to \u0107e dve moje knjige koje mi posebno le\u017ee na srcu, \u201eLota u Vajmaru\u201d i \u201e\u010carobni breg\u201d, uskoro biti dostupne jugoslovenskim \u010ditaocima. Knji\u017eevnom \u010dasopisu Udru\u017eenja pisaca Srbije veoma sam zahvalan na tome \u0161to se sa simpatijama odnosi prema tom izdava\u010dkom poduhvatu. Ovome svakako treba dodati moje najlep\u0161e i najiskrenije \u017eelje upu\u0107ene va\u0161oj zemlji i njenoj duhovnoj i materijalnoj dobrobiti.<\/p>

Iskreno Va\u0161,<\/p>

(Svojeru\u010dni potpis: Tomas Man)<\/p>

\u00a0<\/p>

Moja supruga uzvra\u0107a va\u0161e najlep\u0161e \u017eelje. Oboje se sa posebnim zadovoljstvom se\u0107amo va\u0161e posete od pro\u0161log prole\u0107a.<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

O. Bihalji-Merin
Beograd\u00a0
Nemanjina ulica 3\u00a0<\/p>

14. avgust 1955.<\/p>

Veoma po\u0161tovane gospo\u0111o Man i gospo\u0111o Erika,<\/p>

U vezi sa zabrinuto\u0161\u0107u koju ste obe ispoljile za knji\u017eevnika Tomasa Mana prilikom na\u0161e posete tokom leta 1953. godine, sa divljenjem smo pratili njegovo putovanje u Nema\u010dku, Libek i Jenu, i to s divljenjem prema njegovoj snazi volje, uprkos tako ne\u017enom i osetljivom organizmu. Ovo je, po svemu sude\u0107i, bila snaga nedeljive i uvek budne savesti, koja se odlu\u010dno borila za humanizam i za napredak. Veli\u010dina i mudrost te savesti sada \u0107e nedostajati tim vi\u0161e \u0161to su bile nezamenljive za duh Evrope i sveta.<\/p>

Ne samo mi koji smo imali \u010dast da Tomasa Mana vidimo vlastitim o\u010dima i da ga \u010dujemo vlastitim u\u0161ima, ve\u0107 i svi ostali ljudi u Jugoslaviji koji su poslednjih godina dobili mogu\u0107nost da na srpskohrvatskom jeziku pro\u010ditaju \u201eDoktora Faustusa\u201d, \u201ePrevarenu\u201d i pojedine druge novele, potreseni su ve\u0161\u0107u o smrti velikog uma. Vi koji ste mu bili najbli\u017ei najdublje ose\u0107ate tugu. Ali svi koji su ga pratili od \u201eTonija Kregera\u201d preko \u201eJosifa i njegove bra\u0107e\u201d, do \u201eDoktora Faustusa\u201d i \u201eFeliksa Krula\u201d, svi na koje je on uticao, svi koji su po\u0161tovali i voleli njegovo delo, svi oni su tu\u017eni \u0161to i takav um mora da se povinuje zakonu \u017eivota i smrti, kao i svi ostali ljudi. I svaka re\u010d koju Tomas Man vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da napi\u0161e veliki je gubitak za \u010dove\u010danstvo.<\/p>

Primite danas na\u0161e iskreno sau\u010de\u0161\u0107e u va\u0161em bolu zbog velikog gubitka koji je pogodio i vas i nas.<\/p>

Iskreno va\u0161i,\u00a0<\/p>

Lize i Oto Bihalji-Merin<\/p>

Suo\u010deni sa neposrednom opasno\u0161\u0107u da \u0107e probu\u0111eni ma\u0111arski nacionalizam Hrvatskoj oduzeti ostatke njene nezavisnosti, da bi je mogao podeliti i ma\u0111arizovati, mladi ljudi pod vo\u0111stvom izuzetnog organizatora Ljudevita Gaja, i uz intenzivnu saradnju grofa Janka Dra\u0161kovi\u0107a, po\u010deli su da grade temelje ilirizma, koji je, u smislu jedinstva svih ju\u017enih Slovena kao (navodnih) potomaka Ilira, te\u017eio zajedni\u010dkom knji\u017eevnom jeziku i pravopisu za sve Hrvate. Tako\u0111e, po\u010deli su da izgra\u0111uju politi\u010dku organizaciju koja bi Hrvatskoj trebalo da obezbedi punu samostalnost.<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

VASILIJ KANDINSKI<\/strong><\/p>

Neuilly s\/Seine (Seine)
135, Bd de la Seine\u00a0
France\u00a0<\/p>

10. 12. 1937.<\/p>

Veoma po\u0161tovani gospodine Tene,<\/p>

Zahvaljujem vam na pismu od 6. decembra, koje mi je stiglo s izvesnim zaka\u0161njenjem zbog neprecizne adrese. Na\u017ealost, ni ja nisam bio u mogu\u0107nosti da vam odmah po\u0161aljem tra\u017eene fotografije \u2013 primio sam ih tek ju\u010de.<\/p>

Na osnovu va\u0161eg pisma nisam mogao u potpunosti da razumem o kojoj vrsti rada je re\u010d \u2013 da li se radi o \u010dlanku ili o knjizi o istoriji umetnosti. To mi je ote\u017ealo izbor fotografija.<\/p>

S obzirom na to da re\u010d \u201edelo\u201d vi\u0161e sugeri\u0161e knjigu, odlu\u010dio sam da po\u0161aljem ve\u0107i broj fotografija, u nadi, nadam se osnovanoj, da \u0107e moj vi\u0161egodi\u0161nji rad biti prikazan kroz primere razli\u010ditih \u201eperioda\u201d mog stvarala\u0161tva.<\/p>

Po\u010deo sam slikama koje su nastale pre Velikog rata i zavr\u0161io sa 1937. godinom. U \u201eKompoziciji 4\u201d jo\u0161 se mogu uo\u010diti tragovi predmetnosti (1911), zatim slede potpuno apstraktne slike tzv. \u201edramati\u010dnog\u201d perioda (jedna od njih sa sna\u017eno nagla\u0161enim linijama \u2013 \u201eCrne linije\u201d iz 1913. godine \u2013 \u0161to se tada smatralo \u201enedozvoljenom\u201d upotrebom \u201eslikarskih elemenata\u201d). Nadalje, uklju\u010dio sam primere iz \u201ehladnog\u201d i \u201egeometrijskog\u201d perioda, iz vremena krize (\u201eKrugovi\u201d iz 1926. godine, Dr\u017eavna galerija slika u Drezdenu) i drugih faza, pa sve do dana\u0161nje, koju neki nazivaju \u201esinteti\u010dkom\u201d ili \u201ePariskim vremenom\u201d. Pretpostavljam da gospodin Peter Merin poznaje moj stvarala\u010dki put i prepu\u0161tam kona\u010dan izbor njemu, uz molbu da, koliko je to mogu\u0107e, uzme u obzir moj \u201eumetni\u010dki razvoj\u201d.<\/p>

Tako\u0111e, molio bih da mi se po zavr\u0161etku rada sve fotografije vrate odgovaraju\u0107e slo\u017eene i upakovane sa dovoljno kartona, kao preporu\u010dena po\u0161iljka. Nadam se da \u0107e se \u0161tamparija koja bude izra\u0111ivala kli\u0161ee pa\u017eljivo ophoditi prema njima \u2013 u suprotnom \u0107u morati da je smatram odgovornom za eventualnu \u0161tetu.<\/p>

Razumem, naravno, da su svi ovi zahtevi suvi\u0161ni, budu\u0107i da se radi o \u0160vajcarskoj. S nekim drugim zemljama imao sam u pro\u0161losti prili\u010dno velike probleme.<\/p>

Srda\u010dno pozdravljam vas i gospodina Petera Merina.<\/p>

Va\u0161 odani,\u00a0<\/p>

(Svojeru\u010dni potpis: Kandinski)\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

(Dopisano rukom: Prilog na uvid!)<\/p>

Neuilly s\/Seine (Seine)
135, Bd de la Seine\u00a0
France\u00a0<\/p>

  1. 12. 1937.<\/li><\/ol>

    Veoma po\u0161tovana gospo\u0111o Buhara,<\/p>

    Nadam se da \u0107e vas moje pismo zate\u0107i u Londonu ili da \u0107e vam ga, u suprotnom, proslediti na va\u0161u trenutnu adresu.<\/p>

    Re\u010d je o prospektu za izlo\u017ebu \u201eDegenerisana umetnost\u201d koja je planirana u Londonu, a koji ste mi dostavili pre nekoliko sedmica. Iz principijelnih razloga dozvolite mi da vam skrenem pa\u017enju na jedan pasus koji, prema mom mi\u0161ljenju, nije sasvim \u201eprecizan\u201d. U odeljku \u201eCiljevi\u201d (str. 1) koristite formulaciju \u201eod impresionizma do kubizma \u2013 ekspresionizma, s jedne strane, do nadrealizma i konstruktivizma, s druge strane.\u201d \u0160ta je, me\u0111utim, sa tzv. apstraktnom umetno\u0161\u0107u? Ne smatrate valjda da je apstraktna umetnost podvrsta konstruktivizma? Ja sam li\u010dno potpuno suprotnog mi\u0161ljenja. Sli\u010dno pore\u0111enje nalazim i na str. 3.<\/p>

    Smatram da bi usled te nedovoljne preciznosti gusta magla koja ve\u0107 obavija ova pitanja mogla postati jo\u0161 gu\u0161\u0107a.<\/p>

    Apstraktna, ili nefigurativna ili neobjektivna umetnost (koju ja najradije nazivam konkretnom) razlikuje se od starijih izra\u017eajnih formi, a danas od nadrealizma, time \u0161to ne polazi od \u201eprirode\u201d ili \u201epredmeta\u201d, ve\u0107 sama \u201epronalazi\u201d svoje izra\u017eajne forme na razli\u010dite na\u010dine. Jedna od podvrsta ove op\u0161te forme je konstruktivizam, koji operi\u0161e \u201epreciznim\u201d, \u201estrogim\u201d i, \u010desto se ka\u017ee, \u201ematemati\u010dkim\u201d formama, principijelno odbacuju\u0107i \u201eslobodne\u201d oblike. Li\u010dno verujem, ili bolje re\u010deno ube\u0111en sam, da je konstrukcija samo jedno od sredstava \u201ekompozicije\u201d i da, u skladu s tim, ne mo\u017ee biti sama sebi svrha.<\/p>

    \u010cak i ukoliko se ne sla\u017eete s ovim mojim stavom, apstraktnu (= konkretnu) izra\u017eajnu formu nije mogu\u0107e sasvim odbaciti samo zato \u0161to se ne uklapa u granice koje postavlja konstruktivizam. Naravno, mora se priznati da niste odbacili ni mene ni neke druge kolege, uprkos tome \u0161to na\u0161a umetnost nije konstruktivisti\u010dka.<\/p>

    Nedostaje mi u va\u0161em programu i dadaizam, koji je, u najmanju ruku, majka (ili mo\u017eda \u010dak i baka) nadrealizma. Pored toga, dadaizam je bio \u0161iri od nadrealizma, a njegov uticaj znatno plodniji i raznovrsniji.<\/p>

    Na listi nisam na\u0161ao ni Marsela Di\u0161ana, koji je, zajedno sa Arpom, bio jedan od klju\u010dnih utemeljiva\u010da dadaizma.<\/p>

    \u0160to se ti\u010de same liste, prona\u0161ao sam odre\u0111ene praznine, pa \u0107u se usuditi da vam navedem nekoliko imena koja, prema mom mi\u0161ljenju, ne bi smela da izostanu \u2013 posebno s obzirom na to da je lista obimna.<\/p>

    Imena vam \u0161aljem u prilogu, iako se pla\u0161im da sam, sastavljaju\u0107i je, mo\u017eda zaboravio ponekog zna\u010dajnog umetnika. U mnogim zemljama ve\u0107 sam intenzivno promovisao ovu izlo\u017ebu, \u0161to se nadam da mi ne\u0107ete zameriti. U suprotnom, zamolio bih vas da mi stavite do znanja da bi trebalo da prestanem s tim.<\/p>

    Preuzeli ste na sebe izuzetno te\u017eak, ali zna\u010dajan posao, i \u017eelim vam najve\u0107i mogu\u0107i uspeh u tom poduhvatu.<\/p>

    Srda\u010dno vas pozdravlja va\u0161 odani<\/p>

    (Svojeru\u010dni potpis: Kandinski)\u00a0<\/p>

    \u00a0<\/p>

    \u00a0<\/p>

    Neuilly s\/Seine (Seine)
    135, Bd de la Seine\u00a0
    France\u00a0<\/p>

    \u00a0<\/p>

    \u00a0<\/p>

    27. 3. 1938-<\/p>

    \u00a0<\/p>

    Veoma po\u0161tovani gospodine Loze,<\/p>

    Nakon va\u0161eg pisma od 6. 12. 1937. poslao sam 10. 12. jedanaest fotografija svojih slika za ilustrovanje umetni\u010dkoistorijskog teksta gospodina Petera Merina. Od tada nisam dobio nikakve informacije, pa pretpostavljam da su kli\u0161ei ve\u0107 izra\u0111eni. Stekao sam utisak da bi delo trebalo uskoro da bude objavljeno, budu\u0107i da ste me molili za \u201ehitan\u201d odgovor. Bio bih vam veoma zahvalan za informacije o daljem razvoju doga\u0111aja, kao i za to da mi se fotografije vrate. Molim vas da ih za\u0161titite odgovaraju\u0107om koli\u010dinom kartona, kako bi bile sigurne od o\u0161te\u0107enja.<\/p>

    Srda\u010dno vas pozdravljam, kao i gospodina Petera Merina.<\/p>

    \u00a0<\/p>

    Va\u0161 odani<\/p>

    (Svojeru\u010dni potpis: Kandinski)\u00a0<\/p>

    (Napomena rukom: Dresler pita za\u0161to se vi\u0161e niste javili.)<\/p>

    \u00a0<\/p>

    \u00b9Na nema\u010dkom anders<\/em> zna\u010di \u2019druga\u010diji\u2019. (Prim. prev.)<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    BERTOLT BREHT Beograd, Nemanjina ulica 3 \/ Jugoslavija\u00a0 14. februar 1956. \u00a0 Veoma po\u0161tovani i dragi Berte Brehte, Ovo je stari razgovor koji odavno vodimo. On se uglavnom raspr\u0161avao u mislima i nadama o skora\u0161njem ponovnom vi\u0111enju. Povremeno sam, umesto da pi\u0161em vama, pisao o vama, primera radi uvodni \u010dlanak u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201c u kome […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"elementor_canvas","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[],"class_list":["post-13282","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-arhiv-salona-obm"],"yoast_head":"\nOBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/mnmu.rs\/en\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"OBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"BERTOLT BREHT Beograd, Nemanjina ulica 3 \/ Jugoslavija\u00a0 14. februar 1956. \u00a0 Veoma po\u0161tovani i dragi Berte Brehte, Ovo je stari razgovor koji odavno vodimo. On se uglavnom raspr\u0161avao u mislima i nadama o skora\u0161njem ponovnom vi\u0111enju. Povremeno sam, umesto da pi\u0161em vama, pisao o vama, primera radi uvodni \u010dlanak u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201c u kome […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/mnmu.rs\/en\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"\u041c\u041d\u041c\u0423\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/muzejnaivneimarginalneumetnosti\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2024-11-13T13:58:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2024-11-22T20:46:28+00:00\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"goranmilo\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"goranmilo\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"23 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\"},\"author\":{\"name\":\"goranmilo\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/5cbee7912543be5b762980311cbd6b39\"},\"headline\":\"OBM 6\",\"datePublished\":\"2024-11-13T13:58:10+00:00\",\"dateModified\":\"2024-11-22T20:46:28+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\"},\"wordCount\":4546,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#organization\"},\"articleSection\":[\"\u0410\u0440\u0445\u0438\u0432 \u0441\u0430\u043b\u043e\u043d\u0430 \u041e\u0411\u041c\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\",\"url\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\",\"name\":\"OBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#website\"},\"datePublished\":\"2024-11-13T13:58:10+00:00\",\"dateModified\":\"2024-11-22T20:46:28+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\/\/mnmu.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"OBM 6\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/mnmu.rs\/\",\"name\":\"\u041c\u041d\u041c\u0423\",\"description\":\"\u041c\u0443\u0437\u0435\u0458 \u043d\u0430\u0438\u0432\u043d\u0435 \u0438 \u043c\u0430\u0440\u0433\u0438\u043d\u0430\u043b\u043d\u0435 \u0443\u043c\u0435\u0442\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/mnmu.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#organization\",\"name\":\"\u041c\u041d\u041c\u0423\",\"url\":\"https:\/\/mnmu.rs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/mnmu.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/Logo-MNMU-1-2-e1663202065107.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/mnmu.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/Logo-MNMU-1-2-e1663202065107.jpg\",\"width\":300,\"height\":262,\"caption\":\"\u041c\u041d\u041c\u0423\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/muzejnaivneimarginalneumetnosti\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCtww058_pFjWYHx2rDvTZVw\",\"https:\/\/www.instagram.com\/museumofnaivemarginalart\/?igshid=YmMyMTA2M2Y\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/5cbee7912543be5b762980311cbd6b39\",\"name\":\"goranmilo\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/3964ec7334b4516fff36923798bc278da0c3ee20525f3366915e7fce794ed9f3?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/3964ec7334b4516fff36923798bc278da0c3ee20525f3366915e7fce794ed9f3?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"goranmilo\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/mnmu.rs\"],\"url\":\"https:\/\/mnmu.rs\/en\/author\/goranmilo\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"OBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"OBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423","og_description":"BERTOLT BREHT Beograd, Nemanjina ulica 3 \/ Jugoslavija\u00a0 14. februar 1956. \u00a0 Veoma po\u0161tovani i dragi Berte Brehte, Ovo je stari razgovor koji odavno vodimo. On se uglavnom raspr\u0161avao u mislima i nadama o skora\u0161njem ponovnom vi\u0111enju. Povremeno sam, umesto da pi\u0161em vama, pisao o vama, primera radi uvodni \u010dlanak u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201c u kome […]","og_url":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/","og_site_name":"\u041c\u041d\u041c\u0423","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/muzejnaivneimarginalneumetnosti","article_published_time":"2024-11-13T13:58:10+00:00","article_modified_time":"2024-11-22T20:46:28+00:00","author":"goranmilo","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"goranmilo","Est. reading time":"23 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/"},"author":{"name":"goranmilo","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/5cbee7912543be5b762980311cbd6b39"},"headline":"OBM 6","datePublished":"2024-11-13T13:58:10+00:00","dateModified":"2024-11-22T20:46:28+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/"},"wordCount":4546,"publisher":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#organization"},"articleSection":["\u0410\u0440\u0445\u0438\u0432 \u0441\u0430\u043b\u043e\u043d\u0430 \u041e\u0411\u041c"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/","url":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/","name":"OBM 6 - \u041c\u041d\u041c\u0423","isPartOf":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#website"},"datePublished":"2024-11-13T13:58:10+00:00","dateModified":"2024-11-22T20:46:28+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/arhiv-salona-obm\/obm-6\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/mnmu.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"OBM 6"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#website","url":"https:\/\/mnmu.rs\/","name":"\u041c\u041d\u041c\u0423","description":"\u041c\u0443\u0437\u0435\u0458 \u043d\u0430\u0438\u0432\u043d\u0435 \u0438 \u043c\u0430\u0440\u0433\u0438\u043d\u0430\u043b\u043d\u0435 \u0443\u043c\u0435\u0442\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438","publisher":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/mnmu.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#organization","name":"\u041c\u041d\u041c\u0423","url":"https:\/\/mnmu.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/mnmu.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/Logo-MNMU-1-2-e1663202065107.jpg","contentUrl":"https:\/\/mnmu.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/01\/Logo-MNMU-1-2-e1663202065107.jpg","width":300,"height":262,"caption":"\u041c\u041d\u041c\u0423"},"image":{"@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/muzejnaivneimarginalneumetnosti","https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCtww058_pFjWYHx2rDvTZVw","https:\/\/www.instagram.com\/museumofnaivemarginalart\/?igshid=YmMyMTA2M2Y"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/5cbee7912543be5b762980311cbd6b39","name":"goranmilo","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/mnmu.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/3964ec7334b4516fff36923798bc278da0c3ee20525f3366915e7fce794ed9f3?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/3964ec7334b4516fff36923798bc278da0c3ee20525f3366915e7fce794ed9f3?s=96&d=mm&r=g","caption":"goranmilo"},"sameAs":["https:\/\/mnmu.rs"],"url":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/author\/goranmilo\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13282","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13282"}],"version-history":[{"count":31,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13282\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13530,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13282\/revisions\/13530"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13282"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13282"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mnmu.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13282"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}