ЕРОС И ТАНАТОС
СУСРЕТИ НА ДРУГОЈ СТРАНИ ЛИКОВНЕ РЕАЛНОСТИ

Изложба Ерос и танатос: Сусрети на другој страни ликовне реалности је отворена у Галерији Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини (Бошка Ђуричића 10) у четвртак 19. октобра у 19 часова. У знак дугогодишње сарадње, ученици Основне школе „17. октобар“ са наставницом ликовне Наташом Крстић засадили су дрво у дворишту музеја као симбол живота и рађања. Публици се прво обратила директорка музеја др Ивана Башичевић Антић, а затим је Биљана Милановић, директор Основне школе „17. октобар“ свечано отворила изложбу. 

Кроз спектар ових универзалних, наизглед супротстављених, основних импулса који обликују наше мотиве, жеље и акције, из којих све потиче и у које се на крају неминовно улива, представићемо панораму репрезентативних дела из музејске колекције, али и оних које публика није имала прилику да види. Ове две снажне иницијалне енергије, непосредно или посредно, обележиле су значајан број дела неконвенционалне уметности коју баштини интернационална Збирка Музеја наивне и маргиналне уметности. Очекивано, у пољу инстинктивне стваралачке слободе, искрене инспирације и дубоке личне мотивације срећемо неке од најупечатљивијих остварења инспирисаних суштинским феноменима исконских нагона ероса и танатоса. Изложбу прати и истоимена богато илустрована монографија која на 88 страница даје виђење сусрета ових комплементарних и синергичних сила ероса и танатоса на другој страни ликовне реалности наивне и маргиналне уметности. Аутор изложбе и монографије је Ивана Јовановић, музејски саветник. 

Трајање изложбе: 19. 10 – 10. 12. 2023.

Савремени тренутак, засићен превирањима и преиспитивањима темељних цивилизацијских вредности, обележен глобалном кризом друштва која наглашава осећај усмерености модерног човека ка субјективизму, интроспекцији и базичним нагонима за опстанак, неизбежно се прелама кроз поље уметности у настајању, чији се коначни обриси, још флуидни, само назиру. Наивна и маргинална уметност која егзистира на маргинама, са друге стране ликовне реалности, неограничена тематском, техничком и стилском опредељеношћу аутора, спонтаношћу, чистотом и интензитетом самосвојног уметничког доживљаја привлачи све више пажње стручне јавности, шире публике, као и самих уметника. Очекивано, у овом пољу инстинктивне стваралачке слободе, искрене инспирације и дубоке личне мотивације срећемо неке од најупечатљивијих остварења инспирисаних суштинским феноменима исконских нагона ероса и танатоса. Ове две снажне комплементарне иницијалне енергије, непосредно или посредно, обележиле су значајан број дела неконвенционалне уметности коју баштини интернационална Збирка Музеја наивне и маргиналне уметности. Вођени аутентичним ликовним осећајем, аутори су неминовно у своја дела спонтано уграђивали потенцијал личних кретаивних изворишта, своје снове, несвесне тежње, нејасне визије, доживљаје заноса и усхићења, али и тензију унутрашњег конфликта, агонију страхова и деструктивних порива.
Трагање за пореклом и извором самог феномена стваралачког импулса неминовно нас води до поља на коме се одвија борба плодности креације против ништавила претећег понора неминовности и коначности смрти. Ово освајање простора слободе и инвенције одјекује снажно у области неконвенционалне наивне и маргиналне уметности у којој се интензивна присутност сила ероса и танатоса уочава на различитим нивоима, попут таласа који настају у процесу повезивања и раслојавања њихових ланчаних реакција. У колекцији Музеја наивне и маргиналне уметности, поред суштинске повезаности са дубљим значењима и мотивацијама које носе феномени ероса и танатоса, налазимо и широк круг тема и мотива који кореспондирају са њима. Свеобухватни појмови лепоте и снаге природе и човека, путености, нагости, интимности и повезаности, прате и представе везане за смрт, страх, бол, немоћ, агресију, страдање и трагедију. Поред свеприсутних тема вечите борбе добра и зла, чести су апокалиптични прикази безнађа транспоновани кроз митолошке визуре и тескобна стања савременог човека, али и глорификација жртвовања, храбрости и освајања простора слободе и бесмртности, као пута спасења које затвара круг животног циклуса. Тако и у представама мрачних страна људске природе, које се често јављају у контексту одређеног религиозног подтекста, налазимо назнаке наде и вере у нови почетак и регенерацију.
Аутентични визионари, који стварају на маргинама друштва често у раскораку са временом у коме живе, својим сингуларним креативним осећајем света и искреним, инстинктивним трагањем за личним истинама, подсећају нас на исконске вредности које су човека вековима водиле на његовом цивилизацијском походу кроз време, бојећи их и преобликујући печатом оригиналне ликовне инвенције. Отуда уметност наивних и маргиналних уметника, слободна и неухватљива као снови и имагинација, чак и када је преплављена претећим и мрачним визијама, осваја својим визионарским интензитетом, прослављајући вечне лепоте свега постојећег, и у свом непресушном стваралачком изворишту носи моћ да тамно тло претвара у ведру вест.

Музеј наивне и маргиналне уметности 2022. Сва права задржана.
Политика приватности / Услови коришћења