Рођен 1920. у Лесковцу код Лазаревца, Србија. Вајао од 1957. Излаже самостално од 1960. Као младић изучава кожарски занат па већ рано упознаје различите алате: длета, шила, игле којима ради кожухе, крзнене прслуке, украшавајући их флоралним и геометријским ажурирањем обруба. Крзнарски занат напушта 1945. услед слабог здравља и одлази у Београд где се запошљава као портир. Године 1957. урадиће прву скулптуру, након што је уснио да огромна змија јури ливадом остављајући за собом влажан траг а затим сустиже и стеже непознатог човека са калуђерском капом на глави и у огртачу. Интензитет догађаја нагнао га је да визију исклеше у дрвету, не би ли се ослободио кошмара. Више пута је награђиван у земљи и иностранству. Између осталог, добитник је Велике награде на II Бијеналу југословенске наивне уметности (Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Србија) 1983, као и Награде за животно дело,1991). Велики број његових монументалних скуптура налази се у галеријама и музејима широм света. За своје идеје Живковић користи природни облик стабла, дебло са или без грана, затим мање и тање делове грана и гранчица, корен бршљана.

Природне избочине, улегнућа, разноврсни чворови, сама маса материје подстичу уметника у стварању најразличитијих форми: његово длето прати природну конфигурацију дрвета те из њега ослобађа, реже, теше, обликује антропоморфне и зооморфне фигуре, ређе биљке и архитектонске облике. Изражава се углавном рељефом, којим оперважује монументалне стубове. О његовој уметности ипак најбоље сведочи тзв. Чаробни врт – храм његове уметности у његовом завичају, који обилује скулптурама у камену и дрвету, рељефима изрезбарених предмета, осликаним помоћним просторијама итд.Умро је 2005. године у Београду. У области наивне и маргиналне уметности признати је светски класик.