Рођен 1895. у Шиду, Србија. Слика од 1957. У почетку ради цртеже и гвашеве потом уље на дрву, платну, лесониту, картону, папиру и ређе на стаклу. Први пут излаже самостално 1963. Свом родном месту поклонио је свој легат слика. Данас је то галеријски-музејска збирка која носи његово име Илијанум и уједно највећа колекција његових слика.

Један је од најзначајнијих представника тзв. арт брута у Србији. Излагао је у земљи и иностранству, као и на значајним међународним изложбама у свету и добијао награде и признања за своја остварења. На Трећем Тријеналу наивне уметности у Братислави 1972, Илији је посхумно додељено посебно признање међународног жирија за достигнућа на плану наивне и маргиналне уметности. Светски је класик.

У циклусу Илијада, који нема ничег заједничког са Хомеровим епом, већ је назван по имену самог уметника, бројне су уметникове алузије на реални свет, његови обрачуни са људском глупошћу, дволичношћу, лицемерством.

Илијин опус можемо разврстати у неколико већих тематских целина. Најбројније су слике библијских мотива, нарочито старозаветне сцене. Следе мотиви инспирисани еповима, легендама и митовима. Следи циклус са ликовима стварних и нестварних животиња. На крају су слике са сценама везаним за летећа астролошка бића. Илијина дела нису дескриптивна него алегорије слојевитог и симболичког подтекста. Код њега нема разлике у представљању апокалиптичког анђела и савременог космонаута, краљева из Апокалипсе и краља из Илијаде, између обичне, апокалиптичне или рајске птице итд. Илија ствара антиилузионистички и апстрактно. Не служи се перспективом, елиминише реминисценције и уопштава, предочава у смислу знакова односно симбола.