У четвртак, 26. октобра отворена је прва стална поставка Салона Ото Бихаљи-Мерин, у Немањиној 3 у Београду, у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности. Овом приликом потписан је и меморандум о сарадњи МНМУ са Музејем савремене уметности у Београду, уз најаву велике изложбе посвећене Оту Бихаљи-Мерину у 2024. години.

Присутнима су се обратили др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности, Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, Сенка Латиновић, кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, и Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности у Београду.

Др Ивана Башичевић Антић је у свом говору рекла: “Ото Бихаљи-Мерин је свакако једна од најзначајнијих фигура послератне интелектуалне сцене не само Југославије, него и читаве Европе. Отова снага и разлог зашто је постао тако важан као мислилац и критичар, у основи лежи у изузетној храбрости да уметност посматра и тумачи без икаквих ограничења. Да не прати модне трендове и не понавља позната места, него поједнако цени и поштује уметност модерниста попут Пикаса и наиваца попут Анри Русоа, Петра Лубарде, Илије Босиља”.

Директорка Музеја наивне и маргиналне уметности је свој говор закључила речима: “Све ово не би било могуће да најпре није постојала иницијатива, а затим и стопостотна подршка и снажна вера актуелне министарке културе, да се овај простор, један легат, и један велики човек, третирају као озбиљно културно благо Србије”.

Ивана Башичевић Антић уручила је Маји Гојковић посебну захвалницу за развој музејске делатности.

Маја Гојковић потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, у свом обраћању је истакла: “Данас, три деценије након смрти, Ото Бихаљи-Мерин присутан је и даље као инспирација бројним ствараоцима, поготово историчарима уметности. Првом сталном поставком у Салону славимо велико дело Ото Бихаљи-Мерина, његову личност, и дајемо нови импулс културном животу у престоници. Сигурна сам да ће читава културна јавност са великим задовољством поздравити велику изложбу која ће идуће године, у његову част, бити приређена у Музеју савремене уметности”.

Сенка Латиновић, кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, осврнула се будуће активности у Салону: “Овај простор ћемо отворити за привремене изложбе савремених уметника, јер желимо да Салон буде место кроз које ће циркулисати и преплитати се различити уметнички пројекти. Сматрамо да то потпуно одговара и жељама Ота и Лизе Бихаљи-Мерин, чији је дом био отворен за многе уметнике, историчаре уметности и поштоваоце уметности”. Сенка Латиновић је о изложеним делима додала: “Сама колекција је веома хетерогена, што говори о разнородним интересовањима и непресушној радозналости коју су Бихаљијеви гајили према различитим видовима стварања, од званичне академске преко наивне уметности, која је била тек у повоју када је Ото Бихаљи-Мерин препознао њену релевантност и иновативност, до уметности временски и просторно удаљених цивилизација”.

Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности, истакла је велико задовољство потписаним споразумом и сарадњом која тек предстоји, односно великом изложбом поводом 120 година од рођења Ото Бихаљи-Мерина: “Било је логично да то буде баш у Музеју савремене уметности, имајући у виду да је он био и део одбора Музеја савремене уметности, да је уско сарађивао са нашим оснивачем Миодрагом Б. Протићем, и да су њих двојица креирали и такорећи формирали историју модерне уметности, подцртавајући све оне значајне, пре свега уметничке личности, које су чиниле прве модернистичке кораке у модерној уметничкој пракси код нас”.

Салон Ото Бихаљи-Мерин је настао вољом ћерке и наследнице Ото Бихаљи-Мерина која је Музеју наивне и маргиналне уметности поклонила стан у Немањиној 3 у Београду у коме су Ото и Лиза Б. Мерин живели више од 40 година, колекцију уметничких дела, богату архивску и библиотечку грађу.

Збирку Салона Ото Бихаљи-Мерин званично чине 82 уметничка дела, од којих је 80 проглашено за културно добро. Збирка је хетерогена по свом саставу, чине је дела академских уметника, наивних уметника, дела анонимних, народних стваралаца, као и уметнички радови Ота Бихаљи-Мерина. У збирци се чувају слике, скулптуре, цртежи, графичке мапе настале у временском распону од 1924. (од када датирају најстарији сачувани цртежи Ота Бихаљи-Мерина), до 1992. године. Заступљена су велика имена југословенског модернизма Марко Челебоновић, Милан Коњовић, Едо Муртић, Лазар Вујаклија, Лазар Возаревић, Миодраг Б. Протић, Крсто Хегедушић, Мариј Прегељ, Мића Поповић, Милица Зорић, Душан Џамоња, наивци Сава Секулић, Илија Босиљ, Богосав Живковић, Иван Генералић, Иван Рабузин, Вангел Наумовски, Драгиша Буњевачки, Софија Доклеан и многи други.

Брачни пар Бихаљи-Мерин је дела куповао или добијао као поклоне од самих аутора, па она представљају и сведочанство о бројним пријатељствима и сарадњама које су остваривали током живота. Она служе и као путоказ кроз њихова многобројна и разородна интересовања у пољу уметности, која су се деценијама претакала у књиге, есеје, новинске чланке, тв и радио емисије.

На сталној поставци изложено је преко 50 дела, у складу са капацитетима изложбеног простора, а периодично ће се вршити измене у поставци, како би сва дела из збирке имала прилику да буду изложена. Планирано је и да Салон ОБМ буде место привремених изложби савремених домаћих и иностраних аутора.

Салон је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова, уз напомену да је потребно најавити посету дан раније на info@mnmu.rs.