Појавом уметности наиве тридесетих година прошлог века, као нове уметничке реалности у домену светске уметничке сцене, профилише се неколико значајних центара, који су попут својеврсних уметничких лабораторија произвели нека од најзначајнијих имена овог правца. Ипак, постојала је и неколицина уметника који су свој ликовни израз формирали независно од непосредних утицаја одређене уметничке групе, међу којима се издваја Душан Јевтовић, светски класик, заступљен у бројним енциклопедијама наивне уметности, чија се дела данас налазе у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама широм света. Један је од најзаслужнијих уметника за постављање темеља високих критеријума по којима вреднујемо наивну уметност данас. Душан Јевтовић рођен је 1925. године у Трнави, код Прокупља. Након свршеног потковичарског заната ступа у Народно ослободилачку војску. Као официр милиције је радио све до 1959. године, када се пензионише као ратни војни инвалид у чину капетана. Од 1970. живи и ствара у Београду где је и преминуо 2011. године. Прву слику је насликао 1956. године а одласком у пензију сликање постаје његова једина преокупација, те за више од пет деценија уметничког стваралаштва за собом оставља обимну уметничку продукцију. Излагао је на бројним групним и самосталним изложбама у земљи и свету (Београд, Цирих, Берлин, Њујорк, Лондон, Загреб, Питсбург, Чикаго, Париз, Беч, Женева, Токио…). Добитник је многих награда и признања.
Са задовољством обавештавамо јавност да је уметник Горан Стојчетовић, чији се рад налази у нашој колекцији, добио прилику да се представи самосталном изложбом у Музеју Македоније у Скопљу.
Изложба под називом “Сублимације” представља важан тренутак у његовом стваралачком опусу и још једно признање за његов уметнички допринос савременој ликовној сцени региона.
Честитамо Горану Стојчетовићу на овом значајном успеху!
Дубинска уметност Горана Стојчетовића представљена је у Скопљу изложбом „Сублимације“
Самостална изложба слика под називом „Сублимације“ српског уметника Горана Стојчетовића отворена је 7. јуна у Етнолошкој галерији Музеја Македоније. Изложбу и радионицу са аутором организује „Партизанска штампа“, а подржава Делегација ЕУ.
Прва самостална изложба уметника Јована Маринковића у Музеју наивне и маргиналне уметности под називом Фантом слободе коју је отворио академик Радомир Н. Саичић 15. маја у 18 часова. Изложба ће трајати до 15. јуна 2025. године. На изложби ће бити изложено 38 слика и 22 цртежа.
Јован Маринковић је рођен 1965. у Крушевцу. Дипломирао је 1989. на Одсеку за сликарство не би ли две године касније магистрирао цртеж на матичном факултету. Живи и ствара у Београду.
Маринковић је до сада излагао у Галерији Задужбине „Илије М. Коларца“, Галерији Културног центра Београд, Срећној Галерији СКЦ-а, Галерији СУЛУЈ-а и Галерији УЛУС-а. Учествовао је 1997. на београдском 38. Октобарском салону. Био је један од излагача на изложби 2006. у Галерији Хом арт у граду Перос Гирек у Француској, заједно са представницима француске арт брут и маргиналне ликовне сцене. Од изузетног значаја је његово учешће 2022. на Трећем тријеналу МНМУ – RAW INTUITIVE, међународној изложби у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности.
Музеј наивне и маргиналне уметности обележава јубилеј шездесет и пет година постојања
Званично је отворен 1. априла 1960, од 2006. постао је републичка установа културе фокусирана на уметност која настаје изван центра академског образовања и представља алтернативу доминантним уметничким трендовима.
Као једина музеолошка институција посвећена прикупљању, очувању и интерпретацији уметности коју означавају термини уметност наиве, примитивна уметност, уметност арт брута односно данас актуелног термина аутсајдерске уметности, Музеј наивне и маргиналне уметности кроз континуитет од преко шест деценија постојања допринео је увођењу вредних домета наведених пракси у канону историје уметности двадесетог односно двадесет и првог века.
Живот схваћен као континуирана борба непресушан је извор инспирације за уметнике без обзира на време у којем делују и стил кроз који се изражавају. Да би се изнела борба потребна је изузетна снага воље која се манифестује подједнако у мотивима молитве на скулптурама, као и у мотивима физичке борбе која је чешћи мотив на сликама и цртежима.
Крајњи циљ борбе у рату односно наде у молитви је боља будућност, слобода и стицање права. На дан када обележавамо празник Сретење, заправо се изнова подсећамо на сусрет молитве и борбе, спој два снажна елемента континуиране борбе за боље сутра.
У четвртак, 26. октобра отворена је прва стална поставка Салона Ото Бихаљи-Мерин, у Немањиној 3 у Београду, у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности. Овом приликом потписан је и меморандум о сарадњи МНМУ са Музејем савремене уметности у Београду, уз најаву велике изложбе посвећене Оту Бихаљи-Мерину у 2024. години.
Присутнима су се обратили др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности, Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, Сенка Латиновић, кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, и Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности у Београду.
Салон је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова, уз напомену да је потребно најавити посету дан раније на info@mnmu.rs.
Свечани јубилеј поводом 101. године часописа „Борба“ одржан је 22. фебруара 2023 године у Дому војске у Београду. Овом приликом су се окупиле бројне званице којима су уручена признања. Међу добитницима признања је и наш Музеј наивне и маргиналне уметности. Признање смо добили за изузетан допринос развоју музејске делатности у Србији.
Немањина 3, трећи спрат, стан бр. 10 Београд
Бошка Ђуричића 10, Јагодина
+381 11 343 1233
+381 35 244 317
info@mnmu.rs
Галерија Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини
Уторак-Петак 10-18часова
Субота 10-16 часова
Недеља 10-15 часова
Салон Ото Бихаљи-Мерин у
Београду
Понедељак- Петак 10- 17 часова
Субота 12- 18 часова
Музеј наивне и маргиналне уметности 2024. Сва права задржана.
Политика приватности / Услови коришћења