Изложба „Од Друге шпанске републике до Франсиска Гоје”, која ће бити отворена у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду 14. маја у 18 сати, осветлиће Бихаљи-Меринове везе са личностима које су пресудно обликовале његове афинитете према шпанској култури – од Сервантеса, Веласкеса, Ваље-Инклана до Пикаса и Гоје. На изложби ће бити представљене и његове посете Шпанији у различитим историјским околностима: од учешћа у Шпанском грађанском рату, до проучавања Гојиног опуса у мадридском музеју Прадо, након пада франкистичког режима. Кустоскиње изложбе су Сенка Латиновић и Даница Ђорђевић Јанковић.
Ото Бихаљи-Мерин је у младости два пута посетио Шпанију – 1932. и 1936. године, у периоду великих политичких превирања која су обележила правац развоја шпанског друштва, али и његовог личног и професионалног пута. У првој изложбеној сали биће представљено његово кретање кроз снове и кошмаре Шпаније тридесетих година – догађаји којима је сведочио, сусрети који су га обликовали, као и начин на који су та искуства утицала на његове погледе на политику, уметност и живот. Овај сегмент изложбе заснован је на примарним историјским изворима – архивској грађи Салона Ото Бихаљи-Мерин, као и његовим личним записима, есејима и интервјуима. О својим првим посетама Шпанији Ото је записао: „За мене није било алтернативе – морао сам бити присутан: најпре у ситним акцијама ђачког доба, доцније у крупнијим у радничком покрету, а затим у акцијама међународне солидарности”, записао је Бихаљи, сумирајући сопствени животни кредо.
У оквиру пројекта „Ото Бихаљи-Мерин и Шпанија” Музеја наивне и маргиналне уметности, биће отворене две изложбе које ће публици приближити кључне тачке шпанске културе, сагледане кроз призму живота и кретања Ота Бихаљи-Мерина. Кустоскиње пројекта су Сенка Латиновић и Даница Ђорђевић Јанковић.
Пројекат „Ото Бихаљи-Мерин и Шпанија” замишљен је као омаж односу који је овај врсни југословенски ликовни критичар, писац и свестрани културни радник, кроз многобројна познанства, написане есеје и књиге, успоставио са шпанском уметношћу, али и политичком борбом шпанског народа.
Изложба „Тумачити Гоју: Бихаљи-Меринова визија уметности” биће отворена у Галерији Института Сервантес 28. априла, када ће бити одржана и промоција публикације „Гоја” Ота Бихаљи-Мерина, првог превода Бихаљи-Меринових томова о Франсиску Гоји на српски језик.
У уторак, 23. децембра у 18 часова, биће отворена изложба “НЕОБИЧНА КОЛЕКЦИЈА: Избор дела из колекције Људмиле Стратимировић” у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду. Кустоскиња изложбе је Сенка Латиновић.
У средишту ове изложбе није тек њена необичност. Она отвара и питања која су и даље дубоко табуизирана. Постоји ли уметност којој није место у музеју? Ко у уметничком систему има право да каже шта јесте, а шта није уметничко дело? Да ли су институције спремне да преиспитају своју позицију неприкосновеног арбитра, сопствене предрасуде и баријере које производе?
Вођени размишљањима на ове теме, уводимо вас у својеврсни кабинет чуда Људмиле Стратимировић. У њему ћемо се сусрести с интригантном и фрагментарном збирком у којој пулсирају очај и борба, баналност и лудило, маштовитост и несавршеност, а надасве — људска потрага за надом и смислом, чак и у најтежим животним околностима.
Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2026.
Изложба „Лазар Вујаклија: Протест према себи” биће отворена у уторак 16. децембра у 18 часова у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.
Предстојећа изложба представља први институционални, свеобухватни, ретроспективни приказ опуса овог значајног уметника. Реализована поводом 40 година од његове последње самосталне изложбе и 30 година од смрти, изложба и пратећи каталог отварају простор за нова читања Вујаклијиног јединственог стваралачког језика у светлу савремене историје уметности. Кустоси изложбе су Владимир Кокоруш и Даница Ђорђевић Јанковић.
Отварањем изложбе биће обележен и јубилеј – 65 година Музеја наивне и маргиналне уметности.
Изложба окупља 170 радова, презентујући уметников опус кроз све медије у којима је стварао – сликарство, графику, цртеж, таписерију, мурал, плакат, илустрацију књига, скулптуру и дизајн тепиха, и заснива се на темељном истраживању уметниковог опуса, чији је наслов инспирисан цитатом из његове самиздат монографије: „Ове безимене слике примите како вам драго, као мој протест према себи али и као моју чежњу за лепотом смисла живота.”
Изложба „Лазар Вујаклија: Протест према себи” посвећена је уметнику који је кроз своје стваралаштво, аутентичним ликовним језиком, својеврсном сликарском азбуком и континуираним медијским истраживањем, развио јасно препознатљив, али недовољно истражен, опус у домену југословенске и српске уметности друге половине 20. века. Члан Децембарске групе, аутор првог београдског мурала и учесник Бијенала у Венецији, Вујаклија је остао забележен као стваралац који измиче класификацијама и терминолошким одредницама.
Након успешног отварања у Галерији Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, интернационална изложба Четврти Тријенале МНМУ: Ексцентрици, кустоскиње Радмиле Стаменковић, биће приказана и у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду. Отварање је заказано за четвртак, 23. октобар у 18 часова.
Селекцију радова и концепт поставке за ову прилику направила је кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, Сенка Латиновић. Због мањег капацитета изложбеног простора, на изложби ће бити приказана педесет два дела четрдесет аутора, док ће радове преосталих петнаест учесника Тријенала посетиоци моћи да погледају у дигиталном облику, у виду репродукција на ЛЕД екрану.
Овогодишњи Тријенале поставља питање шта значи бити ексцентричан данас и какав потенцијал за будућност носи ексцентричност. Центар и периферија, мејнстрим и маргина, институционална и ванинституционална валидација су појмови који нас све више заокупљају, не само као уметнике и раднике у култури, већ и као људска бића. Да ли можемо да се надамо да турбулентна времена у којима тренутно живимо најављују радикалну промену парадигме, шансу за нови почетак у коме ће бити неопходно посматрати свет, међуљудске (и међуврсне) односе, као и уметност из потпуно другачије, децентриране перспективе?
Прва самостална изложба уметника Јована Маринковића Фантом слободе, после приказивања у Галерији Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, сели се у Салон Ото Бихаљи-Мерин у Београду. На изложби ће бити изложена 21 слика и 9 цртежа.
Јован Маринковић је рођен 1965. у Крушевцу. Дипломирао је 1989. на Одсеку за сликарство Факултета ликовних уметности у Београду, а две године касније је на истом факултету магистрирао цртеж. Живи и ствара у Београду.
Маринковић је до сада излагао у Галерији Задужбине „Илије М. Коларца“, Галерији Културног центра Београд, Срећној Галерији СКЦ-а, Галерији СУЛУЈ-а и Галерији УЛУС-а. Учествовао је 1997. на београдском 38. Октобарском салону. Био је један од излагача на изложби 2006. у Галерији Хом арт у граду Перос Гирек у Француској, заједно са представницима француске арт брут и маргиналне ликовне сцене. Од изузетног значаја је његово учешће 2022. на Трећем тријеналу МНМУ – RAW INTUITIVE, међународној изложби у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности.
Изложбу прати каталог са текстовима др Иване Башичевић Антић, професора др Николе Шуице и кустоскиње изложбе Лепе Милошевић.
Музеј наивне и маргиналне уметности обележава јубилеј шездесет и пет година постојања
Званично је отворен 1. априла 1960, од 2006. постао је републичка установа културе фокусирана на уметност која настаје изван центра академског образовања и представља алтернативу доминантним уметничким трендовима.
Као једина музеолошка институција посвећена прикупљању, очувању и интерпретацији уметности коју означавају термини уметност наиве, примитивна уметност, уметност арт брута односно данас актуелног термина аутсајдерске уметности, Музеј наивне и маргиналне уметности кроз континуитет од преко шест деценија постојања допринео је увођењу вредних домета наведених пракси у канону историје уметности двадесетог односно двадесет и првог века.
У четвртак, 26. октобра отворена је прва стална поставка Салона Ото Бихаљи-Мерин, у Немањиној 3 у Београду, у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности. Овом приликом потписан је и меморандум о сарадњи МНМУ са Музејем савремене уметности у Београду, уз најаву велике изложбе посвећене Оту Бихаљи-Мерину у 2024. години.
Присутнима су се обратили др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности, Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, Сенка Латиновић, кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, и Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности у Београду.
Салон је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова, уз напомену да је потребно најавити посету дан раније на info@mnmu.rs.
МУЗЕЈ У ЧАСОПИСУ ICOM
Часопис ICOM Србија, јединствен у региону са циљем презентације рада музејских професионалаца Србије и приказивања примера добре праксе из земље и света, у прегледу изложби за 2022. уврстио је и наш Музеј. Критеријуми за избор изложби били су: ауторски пројекти кустоса, реализовани у музејским и галеријским срединама, везаним за збирке, као и сарадња више професионалних установа. Изложбе које је часопис уврстио су: Европа по Фејешу, Raw Интуитиве-трећи тријенале МНМУ, Свет по Илији, нова стална поставка Музеја наивне и маргиналне уметности.
ПРИЗНАЊЕ ЧАСОПИСА БОРБА
Свечани јубилеј поводом 101. године часописа „Борба“ одржан је 22. фебруара 2023 године у Дому војске у Београду. Овом приликом су се окупиле бројне званице којима су уручена признања. Међу добитницима признања је и наш Музеј наивне и маргиналне уметности. Признање смо добили за изузетан допринос развоју музејске делатности у Србији.
Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит. Ут елит теллус, луцтус нец улламцорпер маттис, пулвинар дапибус лео.
Type your paragraph here
Наше адресе
Немањина 3, трећи спрат, стан бр. 10 Београд
Бошка Ђуричића 10, Јагодина
Контактирајте нас
+381 11 343 1233
+381 35 244 317
info@mnmu.rs
Радно време
Галерија Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини
Уторак-Петак 10-18часова
Субота 10-16 часова
Недеља 10-15 часова
Салон Ото Бихаљи-Мерин у
Београду
Понедељак- Петак 10- 17 часова
Субота 12- 18 часова
Музеј наивне и маргиналне уметности 2024. Сва права задржана.
Политика приватности / Услови коришћења