Музеј наивне и маргиналне уметности представља изложбу Даринкине нити, која 15. септембра у заједнички простор Салона Ото Бихаљи-Мерин у Београду доводи дела Лазара Вујаклије и Саве Секулића из музејске збирке и савремену уметничку праксу Милице Дукић. Полазећи од трагичне судбине Даринке Радовић, хероине Народноослободилачке борбе, и њених кћери Радмиле и Станке, изложба испитује начине на које се историјски догађај обликује, преноси и мења у процесу његове уметничке интерпретације и колективног памћења.

Кустоси изложбе су Даница Ђорђевић Јанковић и Владимир Кокоруш.

Причу о Даринки Радовић и њеним кћерима током друге половине 20. века уметници су претварали у снажне слике жртве, отпора и моралне снаге. У графичкој мапи Запис о Даринки (1969) Лазар Вујаклија историјско сведочанство и поетски наратив преводи у редукован и симболички ликовни језик, док Сава Секулић у циклусу посвећеном Даринки, Радмили и Станки њихову трагедију измешта из непосредног историјског контекста и гради представу о страдању, жртви и достојанству. Њихова дела сведоче о снази коју је ова прича добила у визуелној култури југословенског периода.

Са друге стране, уметничка пракса Милице Дукић успоставља однос према овом наслеђу из савремене перспективе. Полазећи од мотива и визуелних слојева Вујаклијиног Записа о Даринки, Дукић се окреће текстилу, медију који у себи обједињује материјалност, рад, понављање и памћење. Вез и тафтинг постају средства за ново ишчитавање историјског наратива, али и за успостављање непосредне везе између индивидуалног и колективног искуства.

Изложбени концепт развија се кроз сусрет три уметничка приступа и три различита историјска тренутка. Дела Вујаклије и Секулића не појављују се као затворено наслеђе, већ као полазиште за савремено преиспитивање начина на који једна историјска прича остаје присутна, како се преноси кроз генерације и како се њена значења мењају у додиру са новим уметничким искуствима.

Током трајања изложбе биће реализоване партиципативне радионице веза и тафтинга, у оквиру којих ће настајати колаборативни рад у реалном времену. Процес његовог настанка постаје саставни део изложбе: различите руке, поступци и индивидуална читања постепено ће се уписивати у заједничку површину, отварајући питање како се памћење гради, преноси и преображава.

Пратећи каталог, који ће бити доступан већ на отварању, садржаће текстове кустоса изложбе.

Изложба ће бити отворена до 30. септембра.