Изложба „Изван академије“ представља свеобухватан преглед стваралаштва четворице изузетних сликара друге половине 20. века: Илије Башичевића Босиља, Саве Секулића, Матије Скурјенија и Јоже Тисникара. Њихови уметнички опуси представљају врхунац уметничке продукције самоуких уметника на ширем регионалном простору у послератном периоду, када је уметност неакадемских стваралаца уживала изузетну популарност како међу публиком, тако и међу стручњацима на међународној сцени.
У историји уметности, стваралаштву неакадемских уметника 20. века приписиван је читав низ различитих одредница, попут примитивне и наивне уметности, ар брута (art brut), као и уметности самоуких уметника. Међутим, за многе неконвенционалне и самоуке уметнике тог времена, ово је представљало тек институционални оквир који им је омогућавао да јавно делују у тренутку када се модерна уметност постепено ослобађала класичних академских ограничења. Четворица уметника представљених на овој изложби – Босиљ, Секулић, Скурјени и Тисникар – из перспективе својих уметничких пракси и стваралачких импулса не уклапају се ни у једну од наведених категорија неакадемске уметности. Уместо тога, сваки од њих развио је особен визуелни језик утемељен на личним искуствима, фантастичним визијама или световима снова. Њихове праксе су изузетно разнолике, радикално идиосинкратичне и амбивалентне, а обележавају их елементи мистичног и магијског.
Слике Илије Башичевића Босиља (1895–1972) ослањају се на идеју преласка у космичку димензију, док његове фантастичне представе обједињују необичне комбинације људи, животиња, митолошких бића и историјских личности. Сликар Сава Секулић (1902–1989) у својим делима приказује хибридне фигуре без конвенционалне анатомије; у његовом исконском визуелном језику ове фигуре су издужене, спљоштене, умножене и фрагментоване. Уметник Матија Скурјени (1898–1990) доследно и опсесивно је приказивао свет снова и сећања, док његово стваралаштво карактеришу мотиви возова, железничких пруга, тунела и мостова, који функционишу као пролази у другу стварност. Сликарство Јоже Тисникара (1928–1998) непосредно се бави појмовима пролазности и смртности, кроз стилизоване сцене из болничке мртвачнице у Словењ Градецу, у којој је уметник био запослен.
Босиљ, Секулић, Скурјени и Тисникар можда не деле директне формалне или тематске сличности, иако се у њиховим праксама могу уочити јасни елементи магијског и симболичког. Много их чвршће повезују друштвене и историјске околности у којима су стварали. Сва четворица су почела да се баве уметношћу као аматери, вођени снажним унутрашњим импулсима, у зрелом или позном животном добу. Босиљ је био земљопоседник и земљорадник; Секулић је радио као пастир, дрвосеча, лађар, фабрички радник и зидар; Скурјени је у почетку био пастир, молер и рудар, а потом је већи део живота провео као железнички радник; док је Тисникар, након кратког рада у фабрици, постао болничар и помоћник у просторији за обдукције. Сва четворица уметника достигла су врхунац својих уметничких каријера тек након одласка у пензију.
Поред представљања, поновног контекстуализовања и анализе њихових уметничких пракси, изложба отвара и суштинско питање мотива који појединце уводе у свет уметничког стваралаштва, чак и онда када се оно одвија изван академских и институционалних оквира. Стваралачке праксе ове четворице уметника стога покрећу фундаментална питања о природи уметничког света.
Кустоси изложбе су Миха Цолнер и Горан Миловановић.
Поводом изложбе објављен је свеобухватан каталог, са прилозима различитих аутора: Миха Колнера, Горана Миловановића, Данице Ђорђевић Јанковић, Марка Кошана и Анте Жаје.
Изложба се реализује на иницијативу Амбасаде Републике Србије у Републици Словенији, у оквиру манифестације „Србија у Словенији 2026“, као шести догађај овогодишњег програма.
Изложба је резултат сарадње Галерије Божидар Јакац – Музеја модерне и савремене уметности у Костањевици на Крки и Музеја наивне и маргиналне уметности у Београду и Јагодини. Поред тога, дела представљена на изложби уступљена су из неколико јавних и приватних колекција: Зандер колекције у Келну (Немачка), Музеја Матије Скурјенија у Запрешићу (Хрватска), Музеја модерне и савремене уметности Корушка у Словењ Градецу, Културног друштва Јоже Тисникар у Мислињи (Словенија), Фондације Илија и Мангелос у Новом Саду (Србија), као и две приватне колекције из Словеније и Хрватске.
Изложба је отворена до 28. фебруара 2027. године.
Фотографије: Каја Селко, архива ГБЈ.
