Изложба „Лазар Вујаклија: Протест према себи” је отворена у уторак 16. децембра у 18 часова у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.

Предстојећа изложба представља први институционални, свеобухватни, ретроспективни приказ опуса овог значајног уметника. Реализована поводом 40 година од његове последње самосталне изложбе и 30 година од смрти, изложба и пратећи каталог отварају простор за нова читања Вујаклијиног јединственог стваралачког језика у светлу савремене историје уметности. Кустоси изложбе су Владимир Кокоруш и Даница Ђорђевић Јанковић.

Отварањем изложбе је обележен и јубилеј – 65 година Музеја наивне и маргиналне уметности.

Изложба окупља 170 радова, презентујући уметников опус кроз све медије у којима је стварао – сликарство, графику, цртеж, таписерију, мурал, плакат, илустрацију књига, скулптуру и дизајн тепиха, и заснива се на темељном истраживању уметниковог опуса, чији је наслов инспирисан цитатом из његове самиздат монографије: „Ове безимене слике примите како вам драго, као мој протест према себи али и као моју чежњу за лепотом смисла живота.”

Изложба „Лазар Вујаклија: Протест према себи” посвећена је уметнику који је кроз своје стваралаштво, аутентичним ликовним језиком, својеврсном сликарском азбуком и континуираним медијским истраживањем, развио јасно препознатљив, али недовољно истражен, опус у домену југословенске и српске уметности друге половине 20. века. Члан Децембарске групе, аутор првог београдског мурала и учесник Бијенала у Венецији, Вујаклија је остао забележен као стваралац који измиче класификацијама и терминолошким одредницама.

Уместо линеарног, хронолошког приказа, поставка је организована у шест тематских целина: Дишановски гест – у којој се испитује чин самоцитирања као стратегија ауторства; Апропријација, која промишља присвајање као метод преосмишљавања визуелних узора; Антиципација, као исказ протеста према канону модернизма и својеобразни деколонијални импулс; Амбивалентност, кроз схватање уметности као простора преиспитивања; Анахроничност – у којој је прошлост активирана у савремености; и Демократизација уметности, у којој се уметност испољава као заједнички простор искуства. На тај начин, кустоски концепт изложбе реартикулише његов мисаони и стваралачки простор, представљајући сликарство као процес отпора и самопропитивања.

Изложба је реализована у сарадњи са двадесет музеја и институција културе, а прати је богато илустрована монографија са критичким текстовима др Иване Башичевић Антић, Данице Ђорђевић Јанковић и др Бранислава Димитријевића, која ће бити објављена током трајања поставке.

Уз монографију, изложба доноси и ексклузивно реконструисање Вујаклијиног првог мурала, који је посебно за ову прилику реализовала Даринка Поп-Митић. Поставка такође обухвата богат аудио-визуелни материјал, како архивски тако и наменски продуциран, чиме се документују и представљају и уметникови мање познати или теже доступни радови у јавним просторима и ентеријерима – од репрезентативних амбијената Палате Србија до једине сачуване скулптуре Лазара Вујаклије у кругу фабрике „Први мај” Пирот.

Изложба ће бити отворена до 24. маја 2026. године.