Четврто Тријенале МНМУ: ЕКСЦЕНТРИЦИ
Историјски посматрано, концепт бијеналног, односно тријеналног прегледа уметности која настаје изван доминантних центара уметничког система, прошао је кроз различите фазе институционалне и концепцијске формулације: након десет Салона (1970–1979) као годишње смотре највреднијих остварења самоуке уметности, који су били фокусирани превасходно на најзначајнија остварења југословенских аутора, уследило је шеснаест издања Бијенала (1981–2013), које је прерасло из југословенског у међународни формат.
Полазећи од идеје да се путем повременог али континуираног прегледа стекне увид у стваралаштво у домену наивне уметности, концепт Бијенала се временом проширио и на поље маргиналне уметности, чиме је афирмисана разноликост неконвенционалних уметничких пракси. У новијем периоду, од 2016. године у форми тријенала, настављена је мисија препознавања и тумачења аутсајдерских и маргиналних израза у ширем међународном уметничком домену. Најзад, у отвореном позиву за учешће на тријеналу које се одржало 2022. године под називом Raw Intuitive укинута је одредница у вези са образовањем аутора те је на тај начин омогућено и академски образованим уметницима да се пријаве. Тиме је, у суштини, фокус тријенала премештен са биографије на уметнички израз.
Свако ново издање доноси и потврђује значај Музеја наивне и маргиналне уметности као институције која трајно обогаћује културну мапу региона и света. Упркос историјској сумњи и занемаривању, арт брут данас добија све снажнију подршку и постаје неретко излаган равноправно са институционалном уметношћу – као њен изазов и инспирација.
На овогодишњем Тријеналу представљамо радове уметника које је одабрао жири, укупно 119 дела 55 уметника из 16 земаља (Босна и Херцеговина, Данска, Индија, Иран, Јапан, Македонија, Русија, САД, Словенија, Србија, Уједињено Краљевство, Финска, Француска, Хрватска, Чешка) који кроз свој аутентичан израз истражују значај уметности ван институционалних и конвенционалних оквира. Посебан значај изложбе лежи у њеном отварању простора за гласове са маргине који уметност не користе као алат за стицање одређеног статуса, већ за својеврсни опстанак, разумевање света и његово стварање.
Изложба Тријенала МНМУ Ексцентрици рефлектује моменат у којем се дешава промена статуса арт брута и аутсајдерске уметности те отвара простор за шире тумачење односа мејнстрима и уметности настале изван признатих уметничких центара. Истовремено, оно наставља своју основну историјску мисију пружања простора за прихватање савремених уметника који стварају изван институционалних оквира. На тај начин потврђује се да аутсајдерска уметност јесте витална, релевантна и равноправна у савременом уметничком дијалогу, али исто тако и да је време да се преиспитају појмови центра и позиције изван центра када је у питању уметничко стварање. Уметнички радови „ексцентрика“ су неопходан предуслов редефинисања окошталих, често превазиђених позиција и место су са којег долазе идеје за стварање новог.
Вреди подсетити да је Венецијанско бијенале 2013. године, изложбом кустоса Масимилијана Ђионија Енциклопедијска палата, дало снажан подстицај успостављању дијалога између мејнстрим и аутсајдерске уметности, скрећући пажњу глобалне јавности на њихову равноправну вредност. Управо овај пример потврђује актуелност и значај Тријенала МНМУ, који доследно афирмише уметност насталу изван институционалних оквира и поставља је у равноправан савремени уметнички дискурс.
Радмила Стаменковић
The Fourth MNMA Triennial: ECCENTRICS
Viewed historically, the concept of a biennial or triennial review of art created outside the dominant centers of the art system has undergone various phases of institutional and conceptual development. Following ten Salons (1970–1979) as annual showcases of the most significant achievements in self-taught art—focused primarily on the most notable works of Yugoslav authors—there followed sixteen editions of the Biennial (1981–2013), which evolved from a Yugoslav format into an international one.
Starting from the idea that periodic yet consistent overviews could provide insight into creativity within the field of naïve art, the Biennial concept gradually expanded to include marginal art as well, affirming the diversity of unconventional artistic practices. In more recent years, beginning in 2016, the format shifted to a triennial, continuing the mission of recognizing and interpreting outsider and marginal expressions within a broader international artistic domain. Finally, with the open call for the 2022 Triennial, titled Raw Intuitive, the requirement regarding the artists’ formal education was removed, thus enabling academically trained artists to apply. In essence, this shifted the Triennial’s focus from biography to artistic expression.
Each new edition affirms the importance of the Museum of Naïve and Marginal Art as an institution that continuously enriches the cultural landscape of the region and the world. Despite historical doubt and neglect, Art Brut today receives ever-stronger recognition and is often exhibited alongside institutional art—as both its challenge and its inspiration.
This year’s Triennial presents works selected by the jury: a total of 119 pieces by 55 artists from 16 countries (Bosnia and Herzegovina, Croatia, Czech Republic, Denmark, Finland, France, India, Iran, Japan, North Macedonia, Russia, Serbia, Slovenia, the United Kingdom, and the United States). Through their authentic expressions, these artists explore the significance of art beyond institutional and conventional frameworks. A particular value of the exhibition lies in its opening of space for voices from the margins—voices that use art not as a tool for gaining status, but as a means of survival, understanding the world, and creating it anew.
The MNMA Triennial Eccentrics reflects a moment in which the status of Art Brut and outsider art is undergoing change, creating room for a broader interpretation of the relationship between the mainstream and art created outside recognized artistic centers. At the same time, it continues its primary historical mission of providing a platform for contemporary artists working beyond institutional boundaries. In this way, it affirms that outsider art is vital, relevant, and equal within contemporary artistic dialogue—while also signaling that it is time to reconsider the notions of “center” and “periphery” in artistic creation. The works of these “eccentrics” are a necessary precondition for redefining ossified, often outdated positions and represent the point from which ideas for creating the new emerge.
It is worth recalling that the 2013 Venice Biennale, through curator Massimiliano Gioni’s exhibition The Encyclopedic Palace, gave powerful impetus to establishing a dialogue between mainstream and outsider art, drawing the attention of the global public to their equal value. This very example underscores the relevance and significance of the MNMA Triennial, which consistently affirms art created outside institutional frameworks and places it within an equal contemporary artistic discourse.
Radmila Stamenković
