Изложба „Лазар Вујаклија: Протест према себи” је отворена у уторак 16. децембра у 18 часова у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.

The upcoming exhibition presents the first institutional, comprehensive retrospective of the oeuvre of this significant artist. Realized on the occasion of the 40th anniversary of his last solo exhibition and the 30th anniversary of his death, the exhibition and accompanying catalog open up space for new readings of Vujaklija's unique creative language in light of contemporary art history. The exhibition curators are Vladimir Kokoruš and Danica Đorđević Janković.

Отварањем изложбе је обележен и јубилеј – 65 година Музеја наивне и маргиналне уметности.

The exhibition brings together 170 works, presenting the artist's oeuvre through all the media in which he created – painting, graphics, drawing, tapestry, mural, poster, book illustration, sculpture, and carpet design, and is based on thorough research of the artist's oeuvre, the title of which is inspired by a quote from his self-published monograph: „Receive these nameless paintings as you wish, as my protest against myself but also as my longing for the beauty of the meaning of life.”

The exhibition „Lazar Vujaklija: Protest Against Oneself” is dedicated to an artist who, through his work, authentic artistic language, unique pictorial alphabet, and continuous media research, developed a clearly recognizable, yet insufficiently explored, body of work within the domain of Yugoslav and Serbian art of the second half of the 20th century. A member of the December Group, the author of the first Belgrade mural, and a participant in the Venice Biennale, Vujaklija is remembered as a creator who eludes classifications and terminological definitions.

Уместо линеарног, хронолошког приказа, поставка је организована у шест тематских целина: Дишановски гест – у којој се испитује чин самоцитирања као стратегија ауторства; Апропријација, која промишља присвајање као метод преосмишљавања визуелних узора; Антиципација, као исказ протеста према канону модернизма и својеобразни деколонијални импулс; Амбивалентност, кроз схватање уметности као простора преиспитивања; Анахроничност – у којој је прошлост активирана у савремености; и Демократизација уметности, у којој се уметност испољава као заједнички простор искуства. На тај начин, кустоски концепт изложбе реартикулише његов мисаони и стваралачки простор, представљајући сликарство као процес отпора и самопропитивања.

Изложба је реализована у сарадњи са двадесет музеја и институција културе, а прати је богато илустрована монографија са критичким текстовима др Иване Башичевић Антић, Данице Ђорђевић Јанковић и др Бранислава Димитријевића, која ће бити објављена током трајања поставке.

Уз монографију, изложба доноси и ексклузивно реконструисање Вујаклијиног првог мурала, који је посебно за ову прилику реализовала Даринка Поп-Митић. Поставка такође обухвата богат аудио-визуелни материјал, како архивски тако и наменски продуциран, чиме се документују и представљају и уметникови мање познати или теже доступни радови у јавним просторима и ентеријерима – од репрезентативних амбијената Палате Србија до једине сачуване скулптуре Лазара Вујаклије у кругу фабрике „Први мај” Пирот.

Изложба ће бити отворена до 24. маја 2026. године.