Рођен је 1944. године у селу Рудна Глава, код Мајданпека. Живи у Степојевцу. Вајарством се бави од 1966. године. У почетку је радио у дрвету, најчешће портрете. Временом се опредељује за камен, коме се трајно посвећује. Ради техником искуцавања и клесања, најчешће у пешчару, који му већ својом структуром асоцира облике, дозвољава и слободније упливе у масу. Његови ликови стараца, животиња и чудовишта, уопштени су и сажети, сведени на идоле. Риболика уста и велике, округле очи чувају тајну постојања вечитог одолевања, попут идола из Лепенског вира. Мит о родном крају постао је обележје његове уметничке личности. Појединачно или у групи, када их на јединствени начин уплиће, ликови из маште овог уметника су сугестивни, остају због своје изражајности трајно упамћени. Заобљених форми, карактеришу их меки прелази и суптилност у третману.
Сферне површине његових скулптура показују тежњу ка органском, откривају порекло мотива. Геометрија и све оно што није живот сам у свом изворном, пулсирајућем облику, није у свери уметникових интересовања.
Смисао за редукцију детаља, монументалност која асоцира на нека прастара времена прапејзажа чини Филиповићев опус препознатљивим. Техником клесања и искуцавања деценијама овај уметник успешно траје, а читава галерија насталих ликова и прича обишла је све значајније галерије и музеје света.
Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. За свој рад више пута је добитник признања и награда у земљи и иностранству, од којих је најважнија Велика награда, на шестом међународном бијеналу наивне и маргиналне уметности, МНМУ, Јагодина.