Изложба „Арт брут. Радови из колекције Инфелд“ у Музеју наивне и маргиналне уметности

Изложба „Арт брут. Радови из колекције Инфелд” отворена је 15. децембра у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Музеју наивне и маргиналне уметности у Београду.

Изложбу је свечано отворио амбасадор Аустрије у Београду Кристијан Ебнер, а јавности су се обратили – Зденка Инфелд, директорка Томастик Инфелд ГмбХ, др Јорданка Вајс, кустоскиња Инфелд колекције, као и др Ивана Башичевић Антић, директорка МНМУ.

Изложба у Музеју наивне и маргиналне уметности у Србији приказаће, у периоду од децембра 2023. до маја 2024. око 100 дела арт брут уметности из колекције ове бечке породице индустријалаца.

Први део изложбе биће отворен 16. децембра у Београду, у Салону Ото Бихаљи-Мерин Музеја наивне и маргиналне уметности (Немањина 3), а посете је потребно најавити дан раније путем е-маил адресе info@mnmu.rs. Салон је отворен сваког радног дана од 10 до 20 часова, и суботом од 12 до 18 часова. Изложба ће од 18. јануара бити отворена у Галерији Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини.

У поставци се налазе радови из педесетих година 20. века чији су аутори међународно познати великани попут Скотија Вилсона (Scottie Wilson), Илије Босиља и Фридриха Шредер-Зоненштерна (Friedrich Schröder-Sonnenstern), преко дела уметника из Гугинга код Беча Освалда Чиртнера (Oswald Tschirtner), Аугуста Вале (August Walla), Јохана Хаузера (Johann Hauser), Хајнриха Рајзенбауера (Heinrich Reisenbauer), Фрица Колера (Fritz Koller) па све до арт културелa (art culturel) великих аустријских сликара као што су Арнулф Рајнер (Arnulf Rainer) и Петер Понграц (Peter Pongratz), који су тражили и пронашли инспирацију у арт бруту.

Почетак Колекције „Инфелд“, која је данас једна од највећих уметничких збирки у Аустрији, чинила је Бечка школа фантастичног реализма блиског надреализму. Након једне изложбе 1965. године, Петер Инфелд је осетио потребу да прикупља слике и лично упознаје њихове творце: „Допали су ми се акрибични начини сликања, враћање техникама старих мајстора, бављење психоанализом. Та збрка различитих идеја, које су ми биле стране, потакла ме је на куповину. Од самог почетка се развио срдачан однос са сликарима, са људима који су се непогрешиво кретали својим путем… Желео сам да пружим сигурност у погледу њиховог квалитета. Куд год да крене тај сликар, ја ћу га следити.“

Након личног упознавања са сликарима Бечке фантастике уследило је перманентно, страсно бављење њиховом уметношћу и вишедеценијско пријатељство са Ернстом Фуксом (Ernst Fuchs), Антоном Лемденом (Anton Lehmden), Ариком Бауером, Волфгангом Хутером (Wolfgang Hutter) и Рудолфом Хаузнером (Rudolf Hausner). Редовне посете изложбама и атељеима су бечким произвођачима струна омогућили да прате стваралачки пут ових уметника.

Петер Инфелд, који је био успешан привредник широм света, није сакупљао само сликаре Бечке фантастике, већ је стално откривао нове уметнике и уметнице. На тај начин је успео да формира збирку широког спектра. Поред Бечке школе фантастичног реализма, тежишта колекције су били наивна уметност, поп-арт, слике за будистичке медитације са Тибета (тзв. тангке) и арт брут.

Петер Инфелд пише: „Широк спектар савремене уметности одабран је, пак, на основу личног сензибилитета за уметника и његов начин стварања. Из оваквог поимања колекционарства произлазе сасвим лични афинитет и емотивни однос према уметничком делу.“

Изузетак нису ни дела арт брут уметника из Гугинга, у близини Беча, са којима породицу Инфелд повезује вишедеценијско пријатељство. Маргарета и Петер Инфелд су настојали да одржавају лични контакт са уметницима и често су их посећивали. „Велику стару даму“ Инфелд није могао да одврати ни велики физички напор сталних одлазака у Гугинг ради селекције дела тамошњих уметника, која су била одређена близином својих стваралаца“, присећа се проф. Јохан Фајлахер (Johann Feilacher), дугогодишњи директор Арт брут центра Гугинг. За њега ова „дела нису само слике створене било када и било где, него су сведоци једног личног односа породице Инфелд са уметницима“. Овај однос се може ишчитати и из бројних дела и Колекцију „Инфелд“ чини јединственом.

Три рада једног од најславнијих аустријских уметника, Арнулфа Рајнера, део су ове изложбе. Настала су у оквиру посета Гугингу, које су почеле средином шездесетих година 20. века, и заузимају посебно место. На њима је уметник успоставио непосредан контакт са Арнолдом Шмитом и Јоханом Хаузером, сликајући 1994. преко њихових дела.  

Музеј наивне и маргиналне уметности 2022. Сва права задржана.
Политика приватности / Услови коришћења