У четвртак 31. октобра, у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду (Немањина 3/10) отворена је изложба “Аутоматски цртеж – поводом стогодишњице надреализма” уметника Селмана Тртовца и Горана Стојчетовића.

У години када се обележава сто година од оснивања надреализма, ова изложба се истовремено критички односно истраживачки, осврће ка аутоматизму као механизму производње цртежа, који настаје као резултат функционисања несвесног, и пружајући подршку том механизму јер се уметност константно креће у сфери несвесног најпре као јединог извора непредвидљивог. Уколико имамо у виду легат надреализма, иза нас је период од сто година кретања уметности у трагу Бретоновог Манифеста, као и Дишановог увођења појма лепоте индиферентности као естетике уметности двадесетог века. Без те две парадигме уз тезе психоанализе, немогуће је разумети аутоматски цртеж.

Сусрет са вештачком интелигенцијом која заузима обимне просторе људског деловања и све је присутнија и у домену уметности такође нас доводи у везу са концептом аутоматског цртежа. Аутоматски цртеж је појава у уметности која потенцијално суштински повезује домен пост-концептуалне и интуитивне, дубинске односно арт брут уметности. Аутоматски цртеж могао би се дефинисати као аргумент који оправдава дистанцирање уметности чији је фундаментални елемент свесно, од уметности која потиче из домена несвесног. Или, управо обрнуто: аутоматски цртеж управо укида ту дистанцу. На тој се линији налази и аргументација одвајања пост-концептуалног и арт брут приступа стварању уметничког дела.

Селман Тртовац представник је тог промишљеног, свесног приступа аутоматском цртежу док Горан Стојчетовић развија цртеж као инструмент израза дубоког, несвесног, цртежа који егзистира не само као одраз хаоса подсвести него и као начин терапије. Управо зато настаје концепт радионице дубинског цртежа коју Стојчетовић већ низ година спроводи у раду са пацијентима на одељењу за психијатрију на ВМА.

Селман Тртовац рођен је 1970. у Задру у тадашњој Југославији. Од 1990. до 1993. године је студирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. У вајарску класу Клауса Ринкеа на Уметничкој академији у Диселдорфу прешао је 1993. године, где је 1997. године проглашен за мајстора. Члан ИКГ-а (Интернационални уметнички гремијум) је постао 2003. године. Покретач је Уметничког центра Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”, где је од 2008. до 2012. године уређивао ликовни програм. Идејни је творац и суоснивач Независне уметничке асоцијације Трећи Београд, касније Perpetuummobile. Од 2012. ради у Goethe-Institut-u у Београду. Докторирао је 2012. године на одсеку за скулптуру Факултета ликовних уметности у Београду, на тему Уметничка стратегија. Излагао на многобројним изложбама у земљи и иностранству, а радови му са налазе у многим приватним и јавним колекцијама. Живи и ради у Београду.

Горан Стојчетовић (1975) је уметник који је упркос академском образовању, свој уметнички израз пронашао у арт бруту, да би 2024. године свој целокупни уметнички рад и истраживање дефинисао појмом који је осмислио као дубинска уметност. Оснивач је и председник Удружења Арт Брут Сербиа (2014). Оснивач је и председник Центра за дубинску уметност (2024). Кроз личну уметничку праксу развио је посебну технику дубинског цртежа коју од 2015. године, када је и основао Арт брут студио ВМА, успешно практикује у раду с пацијентима Дневне болнице Клинике за психијатрију Војномедицинске академије у Београду. Такође, преко радионица дубинског цртежа радио је са великим бројем различитих људи на различитим местима широм Србије и КиМ, али и Хрватске, БиХ, С. Македоније, Француске и Белгије.

Изложба у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности биће отворена до 18. новембра 2024. године. Салон Ото Бихаљи-Мерин је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова и суботом од 12 до 18 часова, уз напомену да је потребно најавити посету дан раније на info@mnmu.rs.