Моћ визије: БОГОСАВ ЖИВКОВИЋ

Овогодишњу националну манифестацију МУЗЕЈИ ЗА 10, посвећену теми Моћ музеја, заокружили смо последњим програмом – Моћ визије: Богосав Живковић , одржаним у петак 20. маја 2022. године од 18 до 21 часова у простору новог анекса Галерије Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини. Моћ нашег музеја и моћ аутентичне неконвенционалне уметничке визије симболично смо дочарали представљањем заокруженог импозантног стваралачког опуса светског класика, Богосава Живковића.  

Врхунски домети примарне снаге и пуноће аутентичне ликовне енергије у делима најзначајнијих протагониста медија скулптуре препознати су као једна од кључних тачака јасног разграничавања самосвојног квалитета највиших домета сингуларних појава неконвенционалне уметности, од области аматеризма и дилетантизма. Као централна, издваја се фигура Богосава Живковића, светског класика наивне и маргиналне уметности, чије је стваралаштво изразитим квалитетом веома рано скренуло пажњу стручне и шире јавности, утирало пут и дало замах широкој афирмацији наше наивне и маргиналне уметности у свету. Причу о богатом и разноврсном стваралачком опусу овог аутора о коме су још шездесетих година прошлог века писале угледне личности попут Жана Дибифеа или Ота Бихаљи-Мерина, пратило је вођење по поставци. Поред избора репрезентативних монументалних скулптура из збирке МНМУ, посетиоци су били у прилици да погледају и фото-презентацију јединствене амбијенталне целине Чаробни врт Богосава Живковића (село Лесковац код Лазаревца), која представља животно дело овог аутора. Иако је по вокацији био првенствено вајар, уметничко интересовање и ангажовање Богосава Живковића превазилазило је оквире скулпторалног стваралаштва. Уз цртеж и сликарство на различитим подлогама, у његовом стваралаштву временом израста и кристалише се идеја о стварању комплексних амбијенталних целина. Тежња да освоји простор, коју препознајемо у настојању уметника да чекићем и длетом осваја све веће површине својих скулптура, очитује се и у његовој замисли о стварању комплексних упечатљивих амбијенталних целина које различите форме стваралачког испољавања обједини доминантном хармонизујућом идејом и сингуларном ликовном енергијом. 

Деценијама стваран, несвакидашњи амбијент Чаробног врта сачињен је од разноврсних елемената екстеријера самог врта, дворишта које окружује живописне аутентичне грађевине, као и упечатљивих ентеријера у више објеката. У њему се поред родне куће уметника налазе: камене и дрвене скулптуре, Винарија, кућа за становање, Кућа са лицем – атеље уметника, галерија, Кућа са сунцем, амбар, сушара, две хлебне пећи, два млекара, вајат, трпезарија на отвореном, чесма и бунар, камена композиција за седење. Богатство структуре сегмената у спољашњем простору сачињавало је садејство Живковићевих монументалних стубова у дрвету и скулптура у камену великих димензија у екстеријеру, архитектонских елемената старих кућа, вајата, млекаре, или бунара, делом осликаних фасада, понегде украшених и сликама на металним поклопцима шпорета, уз детаље етнографске грађе у бајковитом преплету живописног растиња. Попут надреалистичких кабинета чудеса упечатљив утисак нагомиланих вредности многобројних уметничких елемената остављају целине ентеријера објекта названог Галерија којом доминира велики број монументалних скулптура у дрвету – стубова, и просторије у којој је аутор живео, испуњене мноштвом рељефом изрезбарених предмета, слободних фигура и фигурина, употпуњена је и резбареним рамовима урамљеним фотографијама уметника са бројним званичницима из читавог света који су деценијама посећивали ову јединствену амбијенталну уметничку целину. 

Садржај презентације употпуњен је и пројекцијом видео материјала из архиве МНМУ, чију је главну окосницу чинио документарно-играни филм Пастир тражи дно неба – Бајка о Богосаву, аутора Николе Лоренцина (2000).  

Аутор програма: Ивана Јовановић, музејски саветник МНМУ; сарадници: Лепа Милошевић Сека, кустос МНМУ, Марија Вулић, стручни сарадник МНМУ и Горан Јовић, техничка подршка, МНМУ.