НАИВНА УМЕТНОСТ СРБИЈЕ

Иако превладава мишљење да је наивна уметност стара колико и људско друштво, и да се њени извори препознају још у пећинским цртежима или дубинама богатог народног стваралаштва. Свест о њеној егзистенцији као посебној ликовној категорији на нашим просторима прати се од тридесетих година прошлог века, од настанка првих поуздано датираних дела. Ова књига даје један хронолошки ток увода и развоја самоуких ствараоца, који почињу да цртају, сликају и вајају непосредно и искрено саопштавајући своје преокупације и животне истине о свету који их окружује. Идеја је да се представи ретроспектива континуитета и богатства разноликости високих ликовних домета српске уметности, почев од најранијих познатих дела прве генерације самоуких уметника, Јанка Брашића, Саве Секулић, Илије Босиља, до уметничких остварења аутора који нам и данас преносе живу чаролију наивне уметности.