Рођен 1947. у Сладаји код Деспотовца, Србија. Скулптуром се бави од 1968. Његова заокупљеност егзистенцијалним проблемима сељака, горштака, рудара, видљива је у скулптури изузетне изражајне снаге, постигнуте особеним начином извођења, више под снажним ударцима секире у дрво него длетом вајара. Скулпторским третманом дело Драгутина Алексића дотиче се арт брута или тачније, налази се на граници наивне уметности и арт брута. Излаже од 1970. године на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. За своја дела више пута добитник је међународних награда и признања. Највећа збирка његових скулптура налази се у МНМУ у Јагодини, Србија. Добитник је великог броја награда и признања за своје скулптуре.

Вођен снажним инстинктом, преноси сву сирову енергију у дрвну масу, истичући доминантну снагу човека – горштака, који отима од природе у борби за опстанак. На скулптурама са умноженим ликовима, ретке су централне личности и догађаји. Алексић ваја и ослобађа мисао а не причу, отуда је интензитет експресивности најизражајнији у самом поступку хитрог засецања, како би своју мисао што брже учинио видљивом. Дубљи, нагли, неочекивани засек у дрвну масу ствара динамичне светлосне ефекте у којима игра светлости и сенке читавом делу даје додатну димензију. Уметник је акције, инстинкта а не ликовног предумишљаја. Зато је његова мисао сирова, необрађена али директна, сугестивна, понекад шематски дата али интензивна и доречена.

Из целих маса монументалних стабала који личе на својеврсне тотеме израњају главе, попрсја, ређе целе фигуре људи и животиња, као и растиње.