Јанко Брашић рођен је у Опарићу код Јагодине и предсавља родоначелника наивне уметности Србије. Његова најраније датирана дела потичу из 1933. године. Уз сцене из историјског мита, анегдота-портрети су доминантни у целокупном Брашићевом опусу. Као хроничар свог времена, успео је да за тренутак заустави пролазност старог и патријархалног, ухвативши на својим сликама флуид прошлог времена. Рустични, поетски реализам је његов начин изражавања исконске везе са својим окружењем.

Први пут излаже у оквиру групне изложбе коју је организовао УЛУС (Удружење ликовних уметника Југославије) у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Била је то уствари изложба портрета на којој се Јанко представио портретом краља Петра и аутопортретом. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Најзначајнија колекција његових дела налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (Србија).