Рођен 1931. у Доњем Штипљу код Јагодине. Слика од 1950. Рашићев рад пратимо као систематски развој већ пронађеног стила. Новине су суптилне – јављају се истицањем појединих ликовних елемената који већ постоје у његовом делу. Некада остварује јединство, а некада слика нуди лепоту детаља, учећи нас да уживамо у њеном сјају. Спокојно исприповедани догађаји, уобличени у складне целине, и црквене грађевине, остају његови централни мотиви. Временом се број фигура и детаља на сликама умножава, али се њихов облик поједностављује. На тај начин, слика се не растапа у орнаменталним арабескама и шаренилу, већ се истичу динамика и кретање. Боја представља иманентни квалитет садржаја слика. Често је варирао колористичку интонацију. Слике са тамном позадином и зеленомрким тоновима сменили су осамдесетих година предели преплављени жутом и окером, бојама сунца и животне радости. Деведесетих година доминира плава боја са хармонијама љубичасте и ружичасте. Чудна озареност и извесна мистичност предела, уткивана је у форме, уметнички логично и занатски спретно, у процесу који се одвијао симултано, као права стваралачка радост.